На Арктику пластика пада с неба

Иако је поприлично удаљен од људских насеља, ни Арктик није имун на загађења која доноси модерна технологија. Научници су најновијим истраживањем дошли до сазнања да на Арктику пада снег пун честица пластике. Они кажу да су били шокирани када су утврдили да на литар снега дође више од 10.000 честица пластике. То значи да чак и на Арктику људи удишу ситне честице пластике која се налази у ваздуху, пренео је Би-Би-Си. Арктик се сматра јединим преосталим нетакнутим делом света.

Научници су у ваздуху пронашли и честице гуме и разних влакна. Они су скупљали снег на острву Свалбард простом методом, лопатицом којом су га убацивали у стаклену посуду.

У лабораторији у Немачкој, на институту Алфред Вегенер у Бремерхафену у Бремену, открили су много више загађујућих честица него што су претпостављали. Неке честице биле су толико ситне да нису са сигурношћу могли да утврде одакле су дошле. Већи део честица био је састављен од природних материјала, као што је биљна целулоза и животињско крзно. Међутим, у саставу је било и честица пластике, аутомобилских гума, фарбе и синтетичких влакана.

Вођа групе докторка Мелани Бергман рекла је да су очекивали да ће пронаћи загађујуће материје у снегу, али да нису ни сањали да ће загађење да буде толико велико. Она је објаснила да још нису сигурни какав утицај ово загађење може да има по здравље људи и додала да је наша обавеза да променимо однос према природном окружењу, које прекомерно загађујемо.

Научници су испитивали и снег који су сакупили у Немачкој и Швајцарској. Поједини узорци снега из Немачке показали су много већи степен загађења у односу на Арктик.

Научници сматрају да честице пластике шири ветар, али признају да им није баш најјаснији принцип по ком се загађење шири на толикој удаљености. Честице се исперу из атмосфере падавинама, поготово снегом и завршавају на тлу.

У истраживањима која су научници из британско-француског тима објавили у априлу, дошли су до сазнања да ситне честице пластике падају и на француским Пиринејима, другом поприлично загађеном региону. У једном од претходних истраживања пластику су пронашли и у граду Донгуан у Кини, главном граду Ирана Техерану и у престоници Француске Паризу. И у овом случају истраживачи нису сигурни одакле долази загађење.

Присуство велике количине пластике на Арктику било је права загонетка за научнике. Они претпостављају да део загађења долази од бродова чија се фарба гули с трупа док се пробијају кроз лед. Друга претпоставка јесте да део пластике долази од ветротурбина.

Докторка Елдбјорг Софи Хајмстад с Норвешког института за проучавање ваздуха Кјелер каже да је већи део пластике дошао издалека, преко ваздуха, и то из Европе и Азије, али и из других делова света, и да су претња за екосистем, посебно за животиње.

Осим океана, који су препуни пластике, ње има и у леду, ни ваздух није остао поштеђен, а пред људима у наредним годинама остаје велики задатак да покушају да реше проблеме који су последица велике употребе и бацања пластике.