Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Авалски торањ граби у висине

Грађевинари на 35. метру од платоа (Фото Д. Јевремовић)

Најкомпликованија и најзахтевнија фаза досад у изградњи Авалског торња је завршена, а ових дана радници предузећа „Ратко Митровић – Дедиње д. о. о.” почели су радове на телу ове грађевине.

Према речима Милоша Аћимовића, инжењера на градилишту, радници се налазе на 35. метру од приступног платоа и следи изградња тела торња до висине од 99 метара.

– Због повољних временских услова надокнађено је оно што је изгубљено зимус и сваког дана се све више и брже гради, а у просеку је на послу 40 до 50 људи – каже Аћимовић.

Нови телевизијски торањ, висине 202,87 метара са антеном, биће готово исти као онај који је срушен 29. априла 1999. године у бомбардовању НАТО-а, имаће два лифта, ПТТ и ТВ салу, на 119. метру ће се налазити ресторан површине 135 квадратних метара, а три метра више биће видиковац.

Иако је још у изградњи, некадашњи оријентир људима који долазе у српску престоницу, већ сада код грађана побуђује велико интересовање, па га свакодневно посећују да виде како радови напредују.

– Поред основне телекомуникационе функције, надам се да ће ова грађевина постати и значајна туристичка атракција главног града – додаје Аћимовић.

Посетиоци ће до врха стићи у два лифта марке „шиндлер”, а ко жели, то ће моћи да учини пешице и степеницама. Садашња грађевина је готово истоветна старом торњу, али разлике постоје у безбедносним прописима, новој статици и модерној технологији – истиче Аћимовић.

Радови на изградњи новог авалског колоса, подсетимо, почели су у фебруару 2007. године, а према речима грађевинара први посетиоци ће моћи да уживају у погледу са њега до краја ове године.

Претходни торањ на Авали саграђен је 1965. године на основу пројекта архитеката Угљеше Богуновића и Слободана Јањића, а пројектну конструкцију је урадио инжењер Милан Крстић, а срушен је у Нато бомбардовању Србије 1999. године.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.