Будућност туризма је у градовима

Светом би до 2030. године, како очекују аналитичари у глобалном туристичком сектору, могло да путује око милијарду више страних туриста него у прошлој години. Разлог је, објашњавају, раст средње класе и прихода, поготово у земљама Азије, али и у другим деловима света, пре свега захваљујући расту ИТ сектора и нових, добро плаћених занимања која га прате. Према писању „Еуромонитора”, пораст прихода доноси и поверење у туристичку и индустрију путовања међу потрошачима широм света. Велику улогу све више имају млађи људи из градова који траже нова искуства на путовањима, циљане услуге и специфичне туристичке производе. Квалитет је, притом, на првом месту, а укупан утисак постаје важнији и од тога колико ће платити такву услугу. Оваквим предвиђањима додају се и очекивања да би до 2023. године промет нискотарифних авио-превозника требало да порасте шест одсто.

С друге стране, наводе аналитичари „Еуромонитора”, очекује се да туристички посредници у свету у истом периоду премаше приходе од две хиљаде милијарди долара, коришћењем дигиталних алата, то јест онлајн продаје. Уз све то, јасно је да земље које живе од туризма могу у будућности очекивати све захтевније потрошаче којима нове технологије пружају неограничене могућности претраживања дестинација, резервација, а већина очекује беспрекоран доживљај. То, наравно, јача конкуренцију, па се не искључује да ће софистициране туристе у блиској будућности опслуживати само најјачи играчи који могу да издрже притисак и конкуренцију и спремни су да константно померају границе.

Нове генерације путника могу очекивати градови, јер према најновијој студији „Одредишта за 2030”, коју је објавио глобални туристички форум „Ворлд тревел енд турисм каунсил”(WTTC), будућност туризма је у градовима. Нови такозвани рекреативни урбани туризам који су најпре почели да конзумирају млади из Азије је много више од традиционалног „сити брејка”.

Према подацима глобалног туристичког форума, покренуо га је раст средње класе у Кини и Индији. Од 1,4 милијарде путника који су прошле године прешли неку од државних граница, 41 одсто је путовало у неки од великих градова, а пола милијарде њих се одлучило за једну од 300 највећих и урбано најразвијенијих дестинација. Практично, нема великог града на свету који није занимљив за ове туристе, питање је само шта нуди.

Глобални туристички форум је зато градове који ће до 2030. године бити занимљиви за туристе поделио у пет категорија потенцијално привлачних дестинација. На првом месту су градови попут Маниле, Москве и Ријада, који имају темеље приватне туристичке инфраструктуре, расте посета, али и даље број туриста не утиче на живот грађана. У другој категорији су нове атрактивне дестинације, попут Мексико Ситија или Делхија, у којима се туризам развија брже од очекивања и у којима је туристички бум постао већ и терет локалним становницима. У трећој категорији се налазе велики центри бизниса као што су Цирих, Минхен или Токио. Овде су, наводи се у истраживању, мреже услуга за путнике одличне, али недостаје садржаја за оне који нису дошли у посету због посла. У четврту категорију спадају градови попут Њујорка, Лондона, Берлина или Сиднеја, који практично имају све за све врсте гостију, али не могу да поднесу даљи раст броја туриста. У пету категорију глобални туристички форум сврстава градове који су у својим земљама пословни центри и имају потенцијал за раст рекреативног туризма. То су, на пример, Амстердам, Барселона или Праг. Они такође имају широку понуду, али је број заинтересованих туриста често превелик за расположиву туристичку инфраструктуру.