Расте остружнички мост близанац

Миц по миц, хируршки прецизно, јуче је над коритом Саве пажљиво подизан челични сегмент новог остружничког моста, оног који ће се протезати паралелно уз постојећи. Грађевинари „Штрабага” и подизвођача специјалном машинеријом дизали су челичну громаду дужине 80 метара, тешку 550 тона.

Колико је прецизности потребно потврђује и то што је људско око једва могло да примети да се конструкција помера. А подизање су, осим грађевинара, пратиле и медијске екипе, као и Зорана Михајловић, министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре. Уздизање и уграђивање овог сегмента будућег саобраћајног колоса над Савом пролетос је било најављено за јун. Али овај посао одложио је удар речног шлепа који се окретао у зони радова.

– Приликом окретања тог шлепа, оштећен је управо овај елемент од 550 тона. Зато смо на реци морали да обавимо део поправке, а део ћемо урадити после уградње сегмента у постојећу мостовску конструкцију – објаснио је Славољуб Тубић, помоћник директора „Путева Србије”, инвеститора овог пројекта.

Како је истакао, за сваки пројекат, па и за овај, кључне су три ствари – квалитет, поштовање цене и рока.

– Према мишљењу надзора, до сада је постигнут изванредан квалитет радова. Одступања од уговорене цене су минимална за овакву врсту објеката, а разлози за то су врло оправдани. Један од њих је измена одређених аката, као што је Закон о безбедности на путевима. Због тога је одлучено да се на мост угради далеко боља ограда од првобитно планиране. Морали смо да променимо и врсту монтаже, па је и то утицало да буде одступања од раније утврђених рокова – указао је Тубић.

На то су грађевинари били приморани јер је специјализована фирма из Хамбурга на градилишту пронашла око 300 тона разног метала, међу којим су могле да буду бомбе и гранате заостале од бомбардовања. То је и променило систем монтаже делова будуће конструкције моста – примењена су три система уградње.

Како је појаснио Игор Ђурђевић, директор пројекта из конзорцијума извођача, челични сегменти који се уграђују у мост припремљени су у бродоградилишту десет километара удаљеном од градилишта моста. Ти сегменти претворени су у пловне објекте и тегљачима превезени до тачке уградње.

– Први такав део конструкције уградили смо неколико стотина метара ниже, на сурчинској страни. Преостала је уградња сегмента од 200 метара. Фаза конзолне монтаже почела је у уторак и имамо још седам таквих делова које ћемо да уградимо наредних месеци. Предстоји нам и монтирање последњег сегмента, али је велики део радова окончан. Бетонске конструкције у дужини од 1,3 километра су завршене – навео је Ђурђевић.

Тачка на све радове на мосту требало би да буде стављена не у октобру, како је у мају најављено, већ пола месеца касније. Али, после свега што је чула, ресорна министарка није кудила ни инвеститора ни грађевинаре. Баш супротно – била је пуна хвале.

– Уградња овог сегмента моста показује шта све може да уради наша струка заједно са нашим партнерима, Европском инвестиционом банком, која је имала слуха за овакав пројекат. Поносна сам због тога. Важно је и да наши инжењери буду у току са свим светским решењима. Осим тога, Београду је потребна комплетна обилазница, а овај мост је њен важан део. Не бих да се враћам у прошлост зашто обилазница није завршена, али чињеница је да ћемо завршетком овог моста имати низ од њених 27 километара од Батајнице до Остружнице – навела је Михајловићева.

Министарка је указала и да би деоница обилазнице од Остружнице до Бубањ потока, за чији су довршетак задужени кинеска „Пауер Чајна” и азербејџански „Азвирт”, требало да буде комплетно завршена 2022. године.

– Обилазница је за нас једнако важан пројекат као било који ауто-пут и међу приоритетима је. Верујем да ћемо се држати рокова, али разумем све оно што се дешавало, пре свега на градилишту овог моста. Када је реч о остатку обилазнице, сви су изгледи да би деоница до Ибарске магистрале могла да буде завршена и пуштена у саобраћај већ у јесен 2020 – најавила је министарка.

Није заборављена ни последња планирана деоница прстена око престонице, она од Бубањ потока до Панчева.

– Разговарамо и о томе са партнерима који тренутно граде део обилазнице до Бубањ потока. Још када смо били у Пекингу причали смо о томе, али за сада нисмо дефинисали цене и вредности тих радова. Када будемо могли да изађемо са конкретним информацијама, изаћи ћемо. Али, чини нам се да су досадашње понуде превисоке – указала је Михајловићева.

Подизали га 16 сати 

Када је требало да се први део челичне конструкције монтира на мост, она је на градилишту ослобођена бродских делова, заротирана и са два крана подигнута на висину од 18 метара, чему је пандан шестоспратница. Цео тај процес трајао је 16 часова, док конструкција није доведена на коначну позицију. Из секунде у секунду контролисане су огромне силе у кабловима, напони и деформације на самој конструкцији.

Рокови померени због могућих мина

Градња другог остружничког моста почела је крајем 2016. и требало је да буде окончана за 26 месеци, односно у току 2018. Али рокове је померила управо накнадна промена технологије градње, а та одлука је донета када је утврђено да постоји могућност да се наиђе на неексплодиране мине у околини моста. Изградњу новог моста финансирао је ЕИБ, а цео пројекат кошта 4,1 милијарду динара.

Први изграђен уочи бомбардовања

Први мост преко Саве код Остружнице подигнут је уочи НАТО агресије СР Југославије, али убрзо после градње осакатиле су га управо бомбе Североатлантске алијансе. Ова речна саобраћајница реконструисана је убрзо, у првим годинама 21. века, када је и поново пуштена у саобраћај.