Kуга пореметила цене свињетине

Цене меса варирају откада је криза са свињетином уздрмала Европу. Највећи број случајева афричке куге свиња регистрован је за сада у Пољској – више од 1.500, следи Румунија са нешто више од 1.000 случајева, па Мађарска и балтичке земље. У Европи је од почетка године забележено више од 4.500 случајева ове болести, а у истом периоду побијено је око 500.000 свиња. У Грчкој је цена свињског меса скочила 30 одсто. Европски завод за статистику „Евростат” објавио је пре неколико дана да су потрошачи у Аустрији прошле године 46 одсто више плаћали свеже месо у односу на просек Европске уније, а онда следе купци у Луксембургу, Француској и Белгији. Са друге стране, цене меса у Пољској и Румунији биле су 37 одсто ниже у односу на просечну цену, па су они уз купце из Бугарске и Литваније куповали најјефтиније месо у Европи.

Србија је велики увозник свињског меса (само прошле године увезли смо 29.000 тона). Према проценама имамо око три милиона свиња у узгоју што није довољно за домаћу потрошњу. Разлика се надомешћује углавном увозом меса за прерађивачку индустрију. Према подацима Републичког завода за статистику увоз свињског свежег и замрзнутог меса, у односу на 2017. годину, повећан је девет одсто. По званичној статистици, највише смо га увозили из Шпаније и Немачке, а мање количине стизале су и из Холандије, Мађарске и Хрватске. Извоз је у истом периоду пао око 30 процената.

Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа Привредне коморе Србије каже да управо то што смо велики увозници свињског меса говори да је у овом тренутку нашим кланичарима јефтиније да увозе месо него да се баве товом .

– У примарној производњи фармери су у врло незавидном положају, јер када крећу у тов свиња неизвесно је колико ће бити крајња цена. Цена која је данас 170 динара, врло лако за два месеца може да падне на 150 или 130 динара. Тај бизнис зато и јесте тако неизвестан, не у смислу производње, него континуитета који је потребан за извоз на велика тржишта попут Кине или Русије – каже Будимовић.

Он додаје да Србија није искористила предност и чињеницу да животиње хранимо храном која није ГМО и зато што ову предност нисмо популарисали, додаје, сами смо криви.

– На цену меса утиче и обим трговине са ЕУ, као највећим партнером, а ми ту трговину немамо. Разлог је што свиње и даље вакцинишемо против свињске куге (од 1. октобра требало би да се то прекине). И без тога не верујем да бисмо били конкурентни са ценом свежег меса у ЕУ, јер нам је скупа производња и не можемо да постигнемо конкурентност са земљама попут Шпаније, Белгије, Данске, Немачке – објашњава Будимовић.

Цене меса у Европској унији, према мишљењу Вукоја Мухадиновића, директора и власника Индустрије меса „Топола”, генерише кинеско тржиште, а самим тим то утиче и на нас, јер зависимо од спољашњих фактора.

– Имали смо доста високу цену на тржишту, која је тренутно благо пала. Појава афричке куге свиња један је од разлога, не извози се, мања је тражња и то се рефлектује и на сировине. Очекујемо да ће се то стабилизовати, а надамо се и повећању цена када се тржиште стабилизује – каже Мухадиновић за наш лист.  

У производњу се мора улагати

Аграрни аналитичар Војислав Станковић каже да развијене земље имају високе субвенције и произвођачи у тим земљама могу комотније да се понашају, да буду конкурентнији на светском тржишту. Србија, са друге стране, има великих проблема са сточарском производњом још од уласка у транзициони период.

– Субвенције су ограничене, не поштује се Закон о добробити животиња посебно зоохигијени. Ми тренутно немамо могућности да будемо значајни извозници нити партнер на светском тржишту када је реч о сточарској производњи. То не значи да немамо потенцијал и да не можемо производњу да развијемо за шта су потребна значајнија средства – каже Станковић.

Расте потрошња живинског меса

Према најновијим подацима у Србији се по становнику троши мање од три килограма јунећег меса, око 14 килограма свињетине, а расте једино потрошња пилећег, односно живинског меса, што је према речима Станковића, индикатор сиромаштва. У ЕУ са друге стране троши се 15 килограма јунећег меса по становнику, чак 30 килограма свињетине и око 20 килограма живинског меса.