Послодавци не поштују увек права мајки

На сајту Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања објављена је црна листа са именима послодаваца који су прекршили права трудница и породиља, односно код којих су утврђене неправилности у поштовању права трудница и породиља или, како се то званично каже, „у вези са остваривањем права на основу трудноће, породиљског одсуства и одсуства ради неге детета” у периоду од 23. јула до 21. августа. Ова листа објављена је и на сајту „Центра за маме”, а на њој се налази осам фирми за које су инспектори рада утврдили да постоји прекршај. Следећа „црна листа” биће објављена почетком октобра, а из „Центра за маме” позивају мајке, труднице и породиље да сва евентуална кршења радних права пријаве на телефон 0800-300-307.

– Црну листу послодаваца објављујемо да бисмо јавности представили оне који не поштују законе и права трудница и породиља, али и да бисмо истовремено охрабрили маме да се боре за своја права и пријаве њихово кршење Инспекцији рада. Надамо се да ће ова листа подстаћи послодавце у Србији да поштују законе, али их и натерати да виде како маме нису „лака мета” и да се њихова права морају поштовати – каже Јована Ружичић, директорка „Центра за маме”.

Наша саговорница истиче да свега половина мајки у Србији има стално запослење и да више од 60 одсто запослених мајки има примања нижа од републичког просека, а кршење радних права додатно отежава живот трудница и породиља.

– Резултати истраживања под називом „Култура рађања и партнерски живот у Србији”, које је спровео Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета у Београду, уз подршку „Центра за маме”, говоре да је петина мајки незапослена, трећина ради на црно или је повремено ангажована на привременим пословима. Свака седма мајка има на располагању мање од 150 евра месечно, а скоро половина зарађује између 150 и 300 евра у динарској противвредности – најмлађе мајке имају најниже плате. Иако наш закон о раду предвиђа могућност флексибилног радног времена, углавном су стране компаније те које мајкама омогућавају рад од куће, скраћено радно време и постепени повратак на посао након истека породиљског боловања – подсећа Јована Ружичић.

Њене речи потврђује и истраживање Министарства за демографију и популациону политику под називом „Усклађивање рада и родитељства” у којем је учествовало 330 послодаваца и 3.018 запослених и које је показало да већина запослених није упозната и често не користи своја законом гарантована права о клизном радном времену.

Како је приликом представљања овог истраживања истакла ресорна министарка др Славица Ђукић Дејановић, од разних видова флексибилног радног времена послодавци најчешће дозвољавају замену смене. Сваки трећи послодавац одобрава прерасподелу радног времена, сваки пети дозвољава клизно радно време, а чак 90 одсто послодаваца не дозвољава рад од куће.

Ово истраживање такође је показало да 48 одсто послодаваца обезбеђује финансијску помоћ за трошкове лечења детета запослених, мање од трећине додељује једнократну помоћ за рођење детета, док је само пет одсто послодаваца спремно да додели једнократну помоћ за полазак детета у школу.

– Све социолошке студије говоре да мајке сносе највећи терет родитељства, без обзира на то да ли су запослене, јер на себе преузимају готово све у вези са негом детета и бригом о домаћинству. Финансијска помоћ државе младој породици фокусира се на прве две године живота детета, па је око 80 одсто мајки незадовољно доступношћу и ценом робе за децу, политикама запошљавања младих родитеља и мерама установљавања флексибилног радног времена.

У жељи да запослене мајке упознамо са могућностима које нуди Закон о раду, недавно смо организовали трибину под називом „Уз подршку, маме могу све”, на којој смо говорили о значају подршке мајкама у првим годинама родитељства. Иако постоје професије у којима је немогуће дозволити избор радног времена, истовремено постоје бројне ситуације у којима послодавци могу да помогну. Искуство говори да мајкама често одговара да раде пола радног времена или само преподневне смене. Свакако је најважније да се мајкама омогући оно што њима, њиховој породичном буџету и приватном животу највише одговара – закључује Јована Ружичић.

Ко је на „црној листи”

На тзв. црној листи послодаваца нашло се осам фирми. И то: радња за одржавање и поправку рачунара „Хронос компјутерс” из Врања, трговина „Стилос д. о. о.” из Новог Сада, трговина на мало деловима и опремом за моторна возила ПД „Уникомерц филтер д. о. о.” из Прокупља, трговина на мало сатовима и накитом „Фирма бомар д. о. о.” из Новог Сада, трговина на велико ТДЦ д. о. о. из Новог Сада, трговинско предузеће „Ју мак” из Житорађе, мотел „Солеј д. о. о.” из Александровца и трговина „Мис ју” са Копаоника.