Јефтина роба које нема на залихама – замка за купце

Сунчајте се у Барселони за само један евро, гласила је примамљива реклама једног европског авио-превозника. Када је купац покушао да резервише карту, баш тог тренутка у понуди више није било карата по посебној цени. Позвао је кориснички центар и сазнао да је на том лету било само неколико јефтиних карата. Одмах се жалио Националном центру за заштиту потрошача и сазнао да је компанија, с обзиром на маркетиншку кампању, требало да понуди примерен број седишта или да макар напише колико карата је на располагању по овој посебној цени. Купац није успео да обезбеди јефтину карту за Барселону, али је национални центар за заштиту потрошача наложио компанији да уклони оглас и на тај начин је спречио да и други купци наседну на ову непоштену рекламу.

Ово је само један од примера наведених у оквиру кампање „Имаш право”, коју је Европска комисија почела да спроводи прошле недеље у свим земљама чланицама Европске уније. Кампања је, преносе европски медији, имала велики одјек међу потрошачима који нису били довољно информисани о томе у којим ситуацијама их закон штити и како најједноставније могу да остваре своја права. На посебној интернет страници понуђени су одговори на готово сва питања која потрошаче могу да занимају из ове области. Највише интересовања изазвала је непоштена пословна пракса с којом се очигледно суочавају и грађани Европске уније.

– Када купујете робу и услуге било где у ЕУ, на интернету, у локалној трговини или од трговца у иностранству, право Европске уније потрошаче штити од непоштене пословне праксе. Када компаније оглашавају, продају или испоручују производе, морају купце прецизно информисати како би они били сигурни у одлуку коју доносе приликом куповине. Уколико компаније не пруже те информације, њихови поступци се сматрају непоштеним и у тим случајевима купци могу да траже чак и надокнаду штете, наводи се на овој страници. Грађани ЕУ су, како је објашњено, заштићени од две главне категорије непоштене пословне праксе, а то су обмањујућа (давање лажних инфорамција или изостављање података који информишу купца о понуди) и агресивна пословна пракса којом неко покушава да убеди потрошача да нешто купи. Оно што се често дешава и на нашем тржишту је оглашавање јефтиних производа којих нема довољно на залихама. У овим случајевима купци морају бити обавештени о количини производа који се нуде као и о трајању те специјалне акције.

И европско право помиње да трговци морају истицати стварне цене робе и услуга које нуде. Такође, не би требало да рекламирају као „бесплатно” услуге које се ипак плаћају, а то је чест случај у понудама оператера мобилне телефоније где корисници често не добијају праве информације о цени минута, поруке, интернета.

– Неко се претплати на услугу размене бесплатних текстуалних порука, а онда када се региструје схвати да услуга у ствари кошта три евра недељно. Када покуша да рекламира услугу, добије информацију да је обавештење о цени ипак било истакнуто ситним словима. Зато се саветује пажљиво читање услова под којим се услуге нуде – наводи се на страници „Имаш право”.

Да ли су рекламне тврдње научно потврђене

Када се у огласима наводи да производ има терапеутска својства, да на пример лечи алергије, помаже при мршављењу... купци по закону имају право да знају да ли су те тврдње научно потврђене. У многим случајевима нема медицинске потврде, али то не спречава трговце да овакве тврдње користе како би привукли и преварили купце. У европској пракси има доста оваквих примера, међутим, како право ЕУ познаје колективну тужбу до правде се лакше стиже, јер више преварених купаца има могућност да истовремено учествује у заједничкој тужби.