И слатко и здраво

Рогач је ароматичан састојак многих здравих колача. У време празника га вероватно употребљавамо више, али да знамо колико је рогач добар, користили би га и чешће.

Рогач је потекао из Средоземља, где се највише и гаји, али и расте самоникло. Старе цивилизације су цениле његове плодове, тамне семенке готово једнаке величине. Због те физичке карактеристике (једна семенка тежи 0,2 грама) древни народи су усвојили јединицу карат („keras”, што значи рог, асоцирајући на облик махуне), па је тако на пример римски златник (од чистог злата) „solidus” тежио тачно 24 зрна рогача. Наравно, златник је био неупоредиво вреднији, али што се тиче мерења, ту је све почело. Јасно је да је управо одавде настала и мера чистоће злата.

Осушени млевени плодови рогача служе углавном као изузетна алтернатива за какао. Ако га никада нисте користили, позивам вас да га пробате. Пре појаве заслађивача, рогач је имао и већу улогу, док се данас углавном користи у сточној исхрани, али и у козметичкој и дуванској индустрији.

Рогач припада легуминозама, јер се семе рогача налази у махунама које међутим расту на дрвету рогача. Дрво је разгранато, зимзелено, има широко стабло и прави дебелу хладовину, а користи се и као украсно дрво. Ту на стаблу, семе рогача у махуни може се сачувати годинама.

Рогач је сладуњав и поред млевеног облика од њега се праве и сирупи и ликери. Наравно, у исхрани је примарна његова употреба уместо какаоа, односно чоколаде, јер он садржи 44–62 одсто шећера, углавном фруктозе. За разлику од чоколаде, у рогачу нећете наћи теобромин који може бити отрован за неке сисаре (псе), па ако вам преостане кексић од рогача, можете га без проблема поделити са вашим кућним љубимцем.

Рогач је лековит, утиче на смањивање лошег ЛДЛ холестерола, потпомаже искашљавање, смањује ризик код остеопорозе и рака дебелог црева. Калоријски гледано рогач обезбеђује 222 кцал/100 г. Састоји се углавном од угљених хидрата (89 одсто), протеина има 4,62 одсто, а масти 0,65 одсто. Од минерала садржи калцијум, гвожђе, магнезијум, фосфор, цинк, бакар, манган и селен. Од витамина рогач углавном садржи витамин Бе6. Садржај дијетних влакана у рогачу је до 40 одсто.

У Грчкој, Турској, Португалији, Шпанији, на Малти, Сицилији и Кипру производи се сируп од рогача који се сматра веома здравим заслађивачем, али такође садржи и значајну количину калцијума. Овај сируп садржи три пута већу количину калцијума од млека. Има помало јак укус, па се обично меша са соком од поморанџе.

Рогач потражите у продавницама здраве хране или у већим супермаркетима. Експериментишите са укусима. Обогатите осећај за слатко овом древном здравом намирницом. Видећете да вреди.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com