Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Спрема ли се нова златна грозница

Док Трамп прети наставком трговинског рата с Кином, инвеститори реагују на исти начин као стотинама година, беже од ризика и – купују злато
(Фото ЕПА/Yonhap)

Канадски копачи злата коначно се – након паузе од две године, ове јесени враћају у Јерисос, варош надомак Свете горе, на грчком полуострву Халкидики. Вишегодишњи протести мештана Јерисоса због бриге да ће топионице канадске фирме „Елдорадо”, смештене у близини туристичких места, обрадом руде с високим процентом арсеника обилно загађивати воду – зауставили су 2017. изградњу рудника Скурјес. Ове седмице нова влада у Атини издала је „Елдораду” све потребне дозволе за експлоатацију злата на Халкидикију, којег тамо, изгледа, има у изобиљу. Рудник злата Скурјес недри око 3,7 милиона златних унци (31,1 грам) и велике резерве бакра, пренео је атински „Катимерини”.

Најновија златна грозница на северу Грчке, из угла светског тржишта жутог метала – нимало није случајна.

Пред крај августа унца злата достигла је на глобалном тржишту највишу цену у последњих шест година (1.566,2 долара), и то након серије твитова америчког председника Доналда Трампа.

„Наша земља је годинама глупаво губила билионе долара због Кине. Искрено, не треба нам Кина. Бићу оштрији према Пекингу ако трговачки рат наставе и током мог другог мандата”, поручио је шеф Беле куће уочи свог недавног пута на самит Г-7 у Бијарицу.

На ову поруку лидера највеће светске економије руководству друге највеће светске економије, инвеститорима се смрачило пред очима. Трговински рат Америке и Кине још неколико година? И то још „оштрији” од текућег, који последицама већ снижава глобални привредни раст, дели свет и прекида ланце индустријског снабдевања, ограничавајући проток капитала и кретање милиона људи?

На помисао на такав кошмар, престрављени инвеститори реагују на исти начин као и стотинама година уназад. Беже од било каквих инвестиционих ризика. И купују злато.

Овог пута, након Трампових твитова 23. августа, цена унце злата поскочила је за скоро 30 долара у једном дану, настављајући да се колеба.

У међувремену, цена унце злата од почетка миленијума можда би могла бити показатељ правца у којем се свет данас креће.

Унца злата вредела је 2004. године око 400 америчких долара. Четири године касније, пред распламсавање највеће глобалне финансијске кризе од Другог светског рата, коштала је скоро 1.000 долара. У вртлогу те кризе, 2011. унца злата достигла је цену од 1.900 долара. Лане, највиша цена злата вртела се око 1.345 долара. Данас се креће око 1.530 долара, с неизвесним смером кретања до краја године. На берзама су већ отворене кладионице да би унца злата врло ускоро могла да расте ка вредности од 1.700 долара, а можда и навише.

Такав могући залет цене метала који од древних времена слови за својеврсни еталон размене материјалних вредности ипак није једнозначно условљен порукама 45. председника САД, указују берзански експерти.

Наиме, исту ствар коју данас раде приватни инвеститори већ неколико година, због све опипљивијих и бројнијих глобалних неизвесности, дискретно спроводе бројне централне банке широм света. Купују злато навелико.

У првој половини ове године централне банке купиле су 145,5 тона злата (повећање од 68 одсто у односу на исти период лане). Прошле године дотичне банке повећале су своје укупне резерве злата за 651,5 тона. Годину дана раније пазариле су 375 тона жутих полуга, подаци су Светског савета за злато. Међу државним купцима злата прошле године посебно се истакло седам држава – Русија, Турска, Казахстан, Еквадор, Катар, Србија и Колумбија – наводи „Раша тудеј” позивајући се на статистике чији извор није именован.

Најновији, грозничави заокрет централних банака и инвеститора ка злату подбоден је широком палетом разнородних окидача. Бројни специјализовани водичи за инвеститоре на тржишту злата скрећу пажњу потенцијалним улагачима овим речима: „Свет се ломи друштвено и политички. Глобална привреда очигледно успорава. Влада највеће светске економије доживела је најдужи прекид рада у историји. Америчком долару вредност слаби, између осталог, и због дисфункционалне владе у Вашингтону. Политика америчких Федералних резерви (централне банке САД) пред јаким је притисцима Доналда Трампа, па тако на дуже стазе тешко предвидива.”

Највећи страх ипак је на другој страни: најпродуктивнији светски рудници злата готово су исцрпли свој потенцијал. Све је мање пријављених нових налазишта. Тако на глобалну сцену ускачу Скурјес и Олимпијада на Халкидикију.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Владимир Матић
Укупно је у току читаве људске историје произведено око 180 000 тона злата. Од тога, САД су пријавиле да поседују око 8 000 тона (мада многи сумњају у истинитост). Индија има само 500 тона злата, међутим, интересантно је напоменути да многи сматрају како се у огромном броју индијских храмова налази не мање него 70 000 тона злата !!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.