Сто четрдесет година од успостављања дипломатских односа Србије и Турске
Године 1879. Кнежевина Србија и Турска званично су успоставиле дипломатске односе. Још је кнез Милош двадесетих година 19. века општио са Портом преко депутација, а стицањем аутономије Србија добија право да шаље представника (капућехаја) у Цариград. За првог српског капућехају именован је Јован Антић. Српска агенција у Цариграду је 1869. претворена у дипломатско заступништво, а након што је Србија стекла независност (на Берлинском конгресу 1878) подигнуто је на ранг посланстава. Први представник независне Србије у Цариграду био је дипломата и политичар Филип Христић (1819–1905). Успоставом бољих односа Турска је за посланика у Београд послала Јусуф Зија Пашу 1886. Србија је потом отворила генералне конзулате на југу у Солуну и Скопљу и конзулате у Битољу, Приштини и Серу.
Због сталних конфликата на Балкану, Краљевина Србија, у савезништву са Бугарском, Грчком и Црном Гором, ушла је 1912. у Први балкански рат, завршен конференцијом у Лондону 1913. и напуштањем Балкана од стране Турске. После Првог светског рата, због грчко-турског рата и непотписаних међународних уговора, одложено је обнављање дипломатских односа на највишем нивоу.
Југославија је 1926. именовала Тихомира Поповића за посланика у Цариграду, док је Турска 1925. за посланика у Београду послала Јусуф Хикмет Беја. Међународни односи Краљевине Југославије и Републике Турске били су у сталном успону. Формиран је Балкански пакт 1934, заједно са Румунијом и Грчком, који су иницирали краљ Александар и Кемал Ататурк. Напредак политичких односа допринео је да се дипломатска представништва 1939. подигну на ранг амбасада. Први амбасадор Југославије у Турској био је Илија Шуменковић (1884–1962), а турски амбасадор у Београду Тефик Камил Коперлер.
Последњих 80 година дипломатски односи две земље и поред ратова нису престајали. После Другог светског рата, у време када је Југославија била изолована од стране социјалистичких земаља, дошло је до стварања новог Балканског пакта 1952–1954. заједно са Грчком и Турском. У новом веку односи су поново у узлазној путањи и постају све бољи и успешнији како на политичком тако и на привредном, економском и културном плану.
Стручна сарадња: мр Драгош Петровић, историчар, Архив Југославије, Београд и Татијана Карановић, кустос, Музеј Понишавља Пирот.
Уметничка обрада марке: Надежда Скочајић, академски графичар.
Подели ову вест





Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.