Необично је да се „Турски ток” у Србији гради у тајности

Није само за овдашњу јавност чудно што се велики инфраструктурни пројекат гасовод „Турски ток” гради у тајности. Чудно је и представницима Енергетске заједнице, чији је Србија члан, а која даје мишљења и прати развој овог пројекта како би се поштовали европски прописи. Посебно Трећи енергетски пакет, који не допушта да власник гасовода буде и власник гаса, већ инсистира на конкуренцији понуђача гаса.

– Необично је да се велики пројекат попут гасовода „Турски ток”, који из Турске преко Бугарске, Србије и Мађарске до Аустрије треба да доведе руски гас, ради у тајности. Не кажемо да смо изненађени што нас Србија није обавестила о почетку градње, али нажалост нема дијалога са српском страном. Стога нас почетак радова мимо очију јавности нимало не изненађује – каже у разговору за „Политику” Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе с седиштем у Бечу.

Упитан на шта конкретно Енергетска заједница има замерке и шта то компанија „Гастранс” и Агенција за енергетику Србију нису урадиле, а градња је одмакла, Копач одговара да је Секретаријат у свом мишљењу још у марту ове године био врло одређен.

– Одлука Агенције за енергетику Србије из марта 2019. као таква не доприноси развоју конкуренције на тржишту природног гаса у Србији, осим ако се не би уважили сви услови који се налазе у мишљењу Енергетске заједнице. Иако је АЕРС у коначној одлуци изменио неке првобитне услове, сви наши услови нису били испуњени. Нарочито део који се односио на побољшање конкуренције. Зато сматрамо да се овом одлуком, таквом каква је испала, заправо крши Трећи енергетски пакет – каже Копач.

Ту се, додаје он, посебно мисли на њен члан о изузећу нове инфраструктуре. При томе тренутно не постоји отворен дијалог са српском страном да се овај проблем реши.

Инсистирање, додаје наш саговорник, да капацитет новог гасовода буде понуђен свим заинтересованим странама на аукцији (и то дугорочно до 20 година) преиначен је у изузети део од Трећег пакета, и то само за оне субјекте који су учествовали у претходном маркет тесту.

– Тиме се, по нама, додатно ограничава доступност у процедури додела капацитета и искључују неки други субјекти од закупа истог – каже Копач.

Енергетска заједница је, иначе, у свом мишљењу била врло изричита. Затражено је да се закупи капацитета „Турског тока” преко Србије уступе и другима. Све у циљу да се избегне да власник гасовода буде и власник гаса и тиме спречи монопол што налаже Трећи енергетски пакет.

На питање да ли непоштовање мишљење Енергетске заједнице може имати последице по развој овог пројекта, Копач каже да целокупна ситуација још није јасна.

– Шта се дешава у Бугарској, шта је с Мађарском, шта је с регулаторним оквиром за Србију? Сертификација „Гастранса”, који гради гасовод преко Србије, треба да прође и наше мишљење, тј. Енергетску заједницу – истиче Копач.

На констатацију да је цео случај у Бугарској на суду због тендера на који се жалио потенцијални арапски извођач, а који је прво и био виђен за градњу овог гасовода, Копач каже да не може да коментарише понашање једне земље ван Енергетске заједнице.

– Али, нажалост, имајући у виду одуговлачења реализација осталих интерконектора ка суседима, ни овај случај нас не чуди – истиче он.

Што се тиче Србије, за њу, бар када је реч о Енергетској заједници, неће бити непријатних изненађења. Заједница много раније каже шта мисли о пројекту и начину на који се он реализује, баш због стабилности регулаторног оквира, закључује наш саговорник.