„Букинг” оглашава и некатегоризован смештај

Све више власника апартмана и хотела прстом упире у „Букинг” због тога што последњих година, како тврде, допушта да се на овој платформи за оглашавање нађе некатегоризован смештај.

После најновије афере у Хрватској, где је група туриста из Француске преко „Букинга” резервисала луксузну вилу на Хвару (за око 6.000 евра), а у летовалишту затекла градилиште и запуштен плац, огласили су се и легални изнајмљивачи смештаја у Далмацији.

Према писању „Јутарњег листа”, они истичу да је нелојална конкуренција узела маха и да чак 20 одсто објеката који се оглашавају преко „Букинга” нема решење о категоризацији. Кажу да је случај с француским туристима, који је бацио сенку на целокупну туристичку понуду у Хрватској, могао да буде спречен да је „та платформа током регистрације лажне хварске виле од изнајмљивача тражила решење о категоризацији објекта”.

– Сваки човек има личну карту с подацима о идентитету. За туристички објекат таква лична карта била би решење о категоризацији. Ако питате „Букинг” зашто су до пре неколико година као основни услов за оглашавање тражили решење о категоризацији, а сада то више не траже, сигурно нећете добити одговор. Разлог је искључиво у њиховом профиту, а последице су управо овакве – преноси „ Јутарњи лист” изјаву власника луксузног хотела у Далмацији, који с правом пита због чега су неки заштићени, а други пролазе кроз захтевну процедуру и придржавају се правила.

Решење о категоризацији садржи име и презиме власника објекта, доказ о праву располагања кроз власнички лист или уговор о закупу, попис опреме. Како се наводи, то је збир свега онога што објекту даје одређени број звездица и показатељ стварног стања у смештају. У решењу се прецизно наводи шта гост стварно добија у објекту који је одабрао. Како је објашњено, „Букинг” на неколико начина долази до профита, а један од њих је провизија од око 20 одсто. Тај део од укупног износа иде директно на рачун компаније када се реализује уплата госта апартмана.

Иначе, ова платформа је оптуживана и због скривених трошкова у ценама смештаја. Зато је под притиском британске Агенције за заштиту конкуренције на онлајн тржишту резервација од пре неколико дана (1. септембра) промењен начин пословања „Букинга”, „Тривага” и сличних компанија. Оне сада морају јасно да наведу све трошкове (таксе, накнаде за чишћење итд.) и да их предоче корисницима пре резервације. Туристи су се, такође, жалили и на лажне оцене хотела, агресивне начине продаје и обмањујуће тврдње о снижењима. Ове платформе добиле су смернице за нова правила резервације смештаја, а када је реч о попустима мораће да рекламирају само оне апартмане или хотеле који су заиста доступни. Готово да нема корисника који није искусио да баш у тренутку када намерава да резервише смештај добије информацију да је реч о последњој соби или апартману, чиме се потенцијални гост пожурује. Према подацима британске антимонополске комисије, дешавало се да сајтови постављају огласе већ распродатих хотела како би утицали да потенцијални корисник што пре донесе одлуку. Често су упоређивали цене луксузних апартмана са стандардним и исказивали попусте који су већи од реалних. Највећи проблем су ипак били скривени трошкови, па ове платформе сада морају да искажу пун износ који гост плаћа.