Две деценије улагања дијаспоре у матицу

Прошлог викенда, у сали Парохијског дома при Храму Светог Саве у Београду, одржана је скупштина Удружења „Фонд дијаспоре за матицу” и обележена двадесета годишњица ове хуманитарне и културне организације. У присуству великог броја делегата дијаспоре из различитих региона планете, као и представника матице, сачињен је биланс дводеценијског деловања овог вида окупљања народносне, социјалне и културне енергије српског народа расутог по ближим и даљим меридијанима. Како је у закључку речено, овај начин сарадње с домовином показао је велику виталност.

Фонд је основан августа 1999. године, непосредно после бомбардовања Србије од стране НАТО-држава. Обједињеном енергијом хуманитарних, научних и културних радника из дијаспоре и матице прикупљена је велика материјална помоћ и уложена у обнову порушених школа, болница, мостова, путева, цркава, манастира и других објеката намењених примарним људским потребама. На позив за помоћ одазвали су се наши људи с различитих дестинација, али и многи њихови инострани пријатељи. Само у прве две године од оснивања, на рачун фонда слило се око 14 милиона ондашњих марака.

На челу Управног одбора фонда је угледни професор Универзитета у Берлину др Милоје Милићевић, а на челу Надзорног одбора позната хуманитарна радница из Немачке др Љиљана Вернер. Како је речено на скупштини, органи фонда – у коме седе, уз јавне и научне раднике из земље и дијаспоре и представници Српске православне цркве – све послове обављају волонтерски и на начелима пуне транспарентности. Строго се води рачуна о сваком динару (или евру), а помоћ се дели онима којима је најпотребнија. Осим помоћи у изградњи порушених мостова у Новом Саду, код Варварина и Трстеника (мост код Варварина у целини је финансирала дијаспора из Швајцарске), издвојена су велика средства за отклањање последица катастрофалних поплава 2014. у Србији и 2015. у Републици Српској (Обреновац, Краљево, Параћин, Крупањ, Кладово, Коцељева, Осечина, Ваљево, Рековац, Голубац, а у Републици Српској – Шамац, Челинац, Зворник, Нови Град и Лопаре). Средствима фонда изграђено је Дечје обданиште у Брњици код Грачанице, обновљени су манастир Дубоки Поток код Косовске Митровице и Парохијски дом у Пећи, а упућена је вишекратна помоћ центрима за колективни смештај избеглица на Космету. Фонд сваког месеца уплаћује знатну помоћ народним кухињама на Косову, Хуманитарног организацији „Мајка девет Југовића”, удружењима жена Космета, културним и студентским установама из наше јужне покрајине и другима. Финансирао је набавку опреме за школе и факултете на Космету, и помогао куповину сеоских имања за Србе прогнане после агресије НАТО-а. У оквирима ове организације делује и Фонд „Сања Миленковић”.

Ова организација годинама припрема подизање меморијалног центра свим српским  жртвама, попут сличних споменика у Јеревану и Тел Авиву, приводи крају издавање „Србослова”, књиге за исељенике с најважнијим чињеницама из српске историје, а у плану је и подизање „Српског дома” у Београду као места још креативнијег сусрета дијаспоре и матице.

На скупштини је било речи и о доприносу дијаспоре очувању јединства српског културног простора. Професор Миливоје Павловић, члан управе и један од оснивача фонда, рекао је на скупштини да је – осим српског народа – и српска култура дијаспорична и да се непрестано обогаћује у преплету са другим културама, примајући туђе утицаје и позајмљујући своје особености.

Закључивши да се односи дијаспоре и матице данас и у медијима третирају озбиљније него раније (похвале су упућене и „Политици”) чланови скупштине заложили су се за обнављање ранијег министарства за дијаспору уверени да би његовим радом комуникација са матицом била подигнута на још виши ниво.

Александар Николић,
професор у пензији