Предмет који ђаци знају боље од наставника

Када се у школи сусретну с физиком или хемијом, већини ђака су формуле и једињења о којима ће учити потпуна новост. Али, откако је у осмолетке уведена информатика, први пут се десило обрнуто: одмалена уроњени у свет смартфона и рачунара, ученици о том школском предмету често знају више од својих наставника. По свој прилици, тај јаз ће остати и ако се, сходно најавама, одређени облик информатичке едукације уведе и у ниже разреде основне школе.

Оваква ситуација додатно афирмише значај неформалног информатичког образовања. Кроз радионице и курсеве у специјализованим центрима изван школског система, прављењем једноставних апликација, игрица и сајтова, најмлађи полазници могу да своју „уроњеност” у дигиталну галаксију преточе у креативно знање и пре него што у петом разреду добију информатику. А за „старије” основце, који су већ добили тај предмет, неформално образовање је добра додатна припрема за упис у специјализована ИТ одељења у гимназијама и приватним средњим школама.

О томе сведочи и искуство Миомира Попескова, оснивача „Кликер ИТ центра за децу”, намењеног подучавању најмлађих програмерским вештинама. Он за наш лист каже да је неформално образовање увек имало важну улогу у образовном систему, при чему су информатика и нове технологије специфични зато што се јако брзо развијају, а квалитетни кадрови су изузетно тражени.

„Због тога се велики број наставника запошљава у технолошким компанијама, чиме се избор наставничког кадра сужава, а школски курикулум не прати адекватно развој едукативних платформи и дидактичких алата. Такође, ученици који добијају информатику су ’рођени’ у дигиталном добу и боље баратају компјутерима, таблетима, интернетом и одређеним програмима него старије генерације које морају да се додатно обучавају”, истиче Попесков.

Управо неформални курсеви могу да ублаже тај јаз између ђака као дигиталних урођеника и њихових наставника, који су попут дигиталних вагабунда. Да интересовање за такве курсеве не јењава, сведочи то што је наш саговорник са својим сарадницима за претходне четири године обучио више од 3.500 полазника из Србије, БиХ и Црне Горе узраста од пет до 16 година, а у току је пријављивање за нове радионице из програмирања, електронике, роботике и 3Д штампе. Истичући да су деца по природи знатижељна, он додаје да се њихова машта тешко обуздава када им се на креативан начин покаже како да изразе своја интересовања кроз израду видео-игрица, мобилних апликација или веб-сајтова.

„Велики број деце, када направи прву игрицу, одмах жели да прави нешто слично ономе што играју код куће. Онда морате да им објасните да те игре праве тимови од неколико стотина људи, радећи неколико месеци или година. И да им споменете да се то постепено вежба и учи, као што ни Роналдо није одмах заиграо фудбал онако како игра сада”, каже Попесков.

Ипак, мали креативци на радионицама могу да створе једноставније апликације које, на пример, обавештавају пацијента када мора да попије лек, сајтове за продају компјутерске опреме, игрице у којима се скупља пластични отпад и чисти океан, тродимензионалне пластичне моделе мостова, роботе подморнице... Многи од оних који прођу ове курсеве на часовима информатике у школи често од предметног наставника добијају закључене петице и статус „асистента”, помажући својим вршњацима у савладавању градива.

Истичући да су институције које пружају неформално образовање флексибилније и агилније у односу на школски систем, Попесков наводи да су оне заправо огледне средине за методе које с временом могу да се системски имплементирају и у школство.

„Можда је решење да се екстерно ангажују такве институције макар за овај ’прелазни’ период увођења информатике, јер је велики проблем ако ви у том првом контакту детета с материјом не успете да га заинтересујете. Тада је највероватније никада неће ни заволети”, закључује Попесков.

Новак Ђоковић на курсу роботике

Значај неформалног информатичког образовања препознала су и поједина министарства, невладине организације и приватне компаније. Међу њима је и Фондација „Новак Ђоковић”, као организатор дечјег кампа „Другаријада”, на којем „Кликер ИТ центар” већ три године спроводи ИТ радионице. Према речима Миомира Попескова, најбољи тенисер света је пре неколико дана обишао час роботике при овом кампу на Копаонику.