Моја генерација је „хаос генерација”

Већ два пута сам боравила у Београду. Сећам се да су рат на Балкану и везе између српског и француског народа дотакли многе, различите тренутке мог живота. У мојој породици, радничкој породици, имамо пријатеље из времена Југославије, тако да ова земље за мене постоји већ дуго, каже за „Политику” француска уметница Фија Менар чији ће перформанс-инсталација „Неморалне приче – 1. део: Кућа Мајка”, у продукцији компаније „Нон нова” из Нанта видети вечерас од 20 сати публика 53. Битефа у простору „Луке Београд”, где је у хангарима изграђен својеврсни Битеф град. Француска представа биће изведена у званичној фестивалској селекцији, као осма премијера.

– Мислим да је недавна посета француског председника Макрона била важна за обе земље. Прочитала сам да су разговори из области културе били конструктивни и да су, у овим временима тензије, подсетили на то колико је велики значај имагинарног за мир – каже Фија Менар уз напомену да је у протеклом периоду радила на неколико циркуских представа и позоришних фестивала у Загребу, а некада давно играла је и у Косовској Митровици и Приштини.

– Нисам сигурна шта се крије иза мог перформанса: „Кућа мајка”. Први део трилогије под називом „Неморалне приче”, настао је као одговор на захтеве Манифестације визуелне уметности „Документа 14” у Каселу у Немачкој. Путовала сам у Атину и Касел 2017. године и одлучила да направим приче. Прва, „Кућа мајка”, била је реакција. Објаснићу и како: током једног периода боравила сам у Атини и видела сам снажан утицај европских економских закона на Грке. Била сам љута на те законе када сам видела сиромаштво у овом друштву и уједно дирнута како Атињани помажу избеглицама! Ово је био тренутак када сам одлучила да замислим богињу Атину како гради сигурну кућу, један нови Партенон који је од картона и није отпоран на климатске промене!

Фија Менар за себе тврди да је уметница која је сасвим случајно ушла у уметност. Почела је са циркусом, односно жонглирањем, а у својој 24. години ишла је на своју прву светску турнеју. Радила је представе у Азији, Африци, Јужној Америци.

– Често кажем да је моја генерација „хаос генерација”! Били смо тинејџери у време епидемије сиде, за мене је то било као да сам изгубила могућност за љубав. Били смо студенти са дипломама али није било посла, били смо млади када је пао Берлински зид, а затим су дошли ултралиберализам и бизнис! Налазили смо се иза чернобиљског облака... тако да можете да разумете одакле долазе сва моја пропитивања – прича наша саговорница и објашњава кроз какво позоришно путовање ћете провести публику 53. Битефа:

– Стварам представу како бих остварила своју потребу да говорим о проблемима у животу. Покушавам да створим синтезу у имагинарном. Филмски редитељ Андреј Тарковски је рекао да не могу сви у друштву бити уметници већ да неки људи одлуче да посматрају шта се догађа у овом друштву и да буду сведоци онога што су видели!

У свом позоришту, односно сценском изразу Фија Менар користи елементе и тело. У представи „Кућа мајка” користи картон и папир као материјале и своје тело да бих саградила кућу.

– Емпатија је темељ. Сви у публици знају да је картон тврд, али само када није близу воде! У овом извођењу публика реагује тихо, али осећам да, у току изградње, људи желе да изађу на сцену и да ми помогну. Чињеница је да „пети позоришни зид” постоји и нико не жели да га сруши. Ипак, мени је веома интересантно да осетим публику у овом делу, то је емпатија. Желе да ми помогну како бих што пре завршила. Нестрпљиви смо, хоћемо да видимо резултат, али када киша почне да пада, знамо да картонска кућа неће издржати, и публика жели да види катастрофу – прича француска уметница.

Шта се налази у том огромном картону који ће током представе „Неморалне приче – 1. део: Кућа Мајка” градити у „Луци Београд”, Фија Менар објашњава:

– За мене, ова конструкција је симболичан део историје: Партенон.

Такође и жена на сцени: инспирисана је богињом Атином али, у представи, она личи на ратника панкера! Знате, сетила сам се 80-их година прошлог века Маргарет Тачер и њене реченице „нема алтернативе”, а панкерски покрет је говорио „нема будућности”. Тако да, није унутрашњост куће та која крије неку тајну, већ њена спољашњост! Овај Партенон представља резултат либерализма: катастрофу! Климатске промене! Сиромаштво! Рат! Током сат времена можете да осетите речи „тешко” и „дуготрајно” везано за изградњу куће и „кратко време” за њено уништење када почне киша да пада. Ово користим како бих говорила о нашој пасивности, радије бирамо да чекамо и да посматрамо катастрофу него да мењамо наше услове живота.