Недеља, 05.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Планета на умору, Србија не диже глас

На Шумарском факултету представљен међународни извештај о највећем одумирању биљних и животињских врста у људској историји, на чијем састављању је три године радило на стотине стручњака из 50 земаља
Комеморација за умирући глечер на врху планине Пизол у Швајцарској 20. септембра (Фото EPA/Gian Ehrenzeller)

У току је најинтензивније одумирање биљних и животињских врста, какво није забележено у људској историји. Ако се трендови наставе, резултат ће бити нестанак чак милион врста. Опстанак човечанства је угрожен као никада раније.

Ове три реченице су сиже извештаја Међувладине платформе за биодиверзитет и еко-системе (IPBES), независног међународног тела у чијем су чланству 132 државе. Стотине стручњака из 50 земаља три године су радиле на најсвеобухватнијем сагледавању стања природе и перспектива опстанка живог света. Анализирано је 15.000 научних радова и званичних докумената о овој теми, од 1970. до данас. На основу свега тога настао је извештај – својеврсна оптужница против људског рода, за удружени злочиначки подухват против планете Земље.

Очекивано, узнемирујући закључци нашли су се у ударним насловима прилога и чланака светских медија. Код нас су пак прошли мање-више незапажено. Србија није чланица IPBES-а, па се вероватно лагодно закључило да се све то на нас – не односи.

Зато је готово куриозитет да се једно од првих представљања овог извештаја у свету догодило баш у Београду, крајем прошле седмице. Заслугом Шумарског факултета, који је у сарадњи с Програмом уједињених нација за развој (UNDP) и Француским институтом у Србији уприличио конференцију чија је централна тема била презентација извештаја о планети на издисају. Намера организатора је управо била да шок-терапијом прене овдашњу јавност, углавном флегматичну и према локалним, а камоли глобалним еколошким темама. И, наравно, да мобилише доносиоце одлука у овој области. Али, од стотинак планираних гостију из државних ресора, у чијем су делокругу „зелена” питања, није се појавио готово нико. У раду конференције учествовале су једино Јасмина Јовић, помоћница министра за заштиту животне средине, и Јелена Дучић, начелница ресора за биодиверзитет.

Зато не чуди што је Жарко Петровић из UNDP-а јетко закључио да скуп личи на „проповед већ преобраћенима”, док је декан Шумарског проф. др Ратко Ристић поручио да „нема бољег индикатора немара” од тога што су се надлежни оглушили о позив за конференцију.

А како изгледа апостолска посвећеност опстанку планете, окупљенима је сведочио проф. др Јозеф Сетеле, копредседавајући IPBES-а. План организатора био је да се професор Сетеле укључи у рад скупа путем видео-линка, међутим, када су му објаснили о каквој је конференцији реч, поручио је да ће доћи у Београд – о свом трошку. Професор Сетеле je тако „уживо” објаснио зашто би за Србију било добро да се придружи IPBES-у:

„Имали бисте из прве руке увид у активности на плану борбе против климатских промена, загађења, нерационалног коришћења ресурса, уништења станишта разнородних живих врста, од којих зависи и опстанак човека. Као чланови велике одговорне породице, много од тога бисте могли и да примените. Ваш глас би се снажније чуо, а сваки глас у овој борби се броји.”

Гост из Немачке својски се потрудио да духовитим и сликовитим опаскама, десетинама слајдова, илустрација и графикона, барем одшкрине ризницу чињеница, анализа и препорука, коју његов тим ставља на располагање освешћеном делу човечанства. Само сажетак извештаја запрема 44 густо куцаних страна (петнаестак страница „Политике”, без илустрација) а то је тек 2,5 посто укупног материјала. Армија истраживача и сарадника у овај посао уложила је 156.000 радних сати – хипотетички, да се тога латио један човек, требало би му 17 година даноноћног рада.

Управо док је трајала конференција, улицама Београда ходила је поворка младих учесника марша против климатских промена. Сличних скупова било је тог 20. септембра од САД до Аустралије, с истим захтевом владама својих земаља: да се одговорно односе према еколошкој будућности планете. У том бунтовном жамору забринуте и на акцију спремне савести човечанства, можда се београдски глас није далеко чуо. Али се – броји.

Мале хидроелектране, велика штета

Део конференције био је посвећен и мини-хидроелектранама, овдашњем горућем еколошком проблему. Јасмина Јовић је поручила да Министарство животне средине сматра да МХЕ „исцрпљују природне ресурсе, деградирају реке и уништавају рибљи свет” те да не смеју да буду у заштићеним подручјима (осам посто територије Србије).

„Деривационе МХЕ имају безначајну енергетску корист, а проузрокују немерљиве биолошке штете. Погубно утичу управо на биодиверзитет, односно разноликост живог света”, истакао је је декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић и упозорио да ћемо услед климатских промена имати све мање падавина од јула до октобра.

„Већ сада су водни ресурси на граници издржљивости, подједнако када су у питању потребе становништва, привреде, биодиверзитета. А пустошимо најквалитетније, планинске реке, зарад добити интересних група и инвеститора”, рекао је, између осталог, професор Ристић, који је своје ставове и закључке илустровао обиљем готово форензичких фотографија насиља над природом у рејону Старе планине, Гоча, Голије, Крепољина...

Коментари34
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miloš
Nema ništa sve dok svi odreda ne krenemo u borbu protiv zagađivača. Da li je iko od naših funkcionera rekao nešto kineskoj ambasadorki ili bivšem ambasadoru o sve većem broju fabrika koje se grade u Kini. Da li iko od nas kupi smeće koje leži razbacano po travi ili na sred ulice, samo zato jer je dotičnog mrzelo da ode do korpeni baci to što ima; ako je pomenuta korpa u blizini. Šta ćemo sa mesom koje se baca iz klanica? Šta ćemo sa divljim deponijama i rekama punog smeća. Svi odmah prst na čelo
Зоран Митровић
Србија је окупирана а пројектована власт и опозиција само извршавају налоге. Оволика количина бахатости у пљачки и уништавању свега значи само једно. Крај њихове владавине се ближи и зато је на ред дошло сатирање свега а понајвише доказа тих такозваних светских транзиционих демократских промена. А они, врло добро знају да нити могу све да опљачкају и униште, нити могу сви да побегну."ПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ" је једино што нам је преостало да би смо сачували природне ресурсе за будућа покољења.
Радојко
...овако ћемо сачувати ресурсе за нека будућа али туђа покољења, свакако не српска. Са садашњом листом приоритета, са склоношћу да решавамо светске проблеме док ми само полако нестајемо и док упрежемо наше снаге у туђа кола, нас ускоро неће бити.
Milosav
Katastrofa planete Zemlje je pocela preuzimanjem primata Evropljana nad ostatkom sveta. Nezajazljivo sticanje materijalnih bogatstava unistilo je coveka, civilizaciju i prirodu. Koreni takvog pogleda na svet sezu, nazalost,u same korene evropske civilizacije, u filozofiju stare Grcke. Cak je i nas Tesla sanjao o podjarmljivanju prirode i njenom sluzenju ljudima. Civilizacija bi krenula sasvim drugim tokovima da su neke druge kulture imale primat (npr. Indija ili Kina). Ovako Evropljani (i Amerikanci naravno) bi trebalo da se duboko izvine ostatku sveta i svoje nagomilano bogatstvo uloze u spasavanje planete i ravnomeran razvoj citavog ljudskog roda.
Саша Микић
@Za Sašu Ја нисам ни поменуо чија је наука, мада када се погледа шта је ко од кога ''украо'' онда можемо рећи да је наука целог човечанства. Нити су Арапи, нити Азијати били научно заостали за Европом. Док је Европска наука чамила у мраку инквизиције, они су итекако грабили напред.
Miloš
Uviđam sve više da je čovek od kada se trudio napravi neki boljitak za sebe i svoju vrstu, uvek došao do iste tačke kao i kad je krenuo.
Прикажи још одговора
Sasa Trajkovic
To je ne GENOCID već BIOCID ali o tome ovaj svet homo sapijensa uporno ćuti. Odgovornost ljudi za odumiranje čitavih vrsta desetkovanje flore i faune se nikoga netiče osim ako nije u pitanju globalno zagrevanje i opet sebični interes ljudske vrste. Ko će i kada za to odgovarati NIKO i NIKAD.
Sasa Trajkovic
To je ne GENOCID već BIOCID ali o tome ovaj svet homo sapijensa uporno ćuti. Odgovornost ljudi za odumiranje čitavih vrsta desetkovanje flore i faune se nikoga netiče osim ako nije u pitanju globalno zagrevanje i opet sebični interes ljudske vrste. Ko će i kada za to odgovarati NIKO i NIKAD.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.