Време „црвено-белих” парадокса

Црвена звезда је други пут узастопно актер Лиге шампиона и игра свој најгори фудбал. То је и посебно тешко постићи, па остали парадокси „црвено-белих“ изгледају мањи, после 161. првенственог „вечитог“ дербија у којем је Партизан и са тројицом од четворице својих најбољих нападача на клупи више од сат времена, победио са 2:0.

На пример, ту је контрадикција да је првак са тржишно својим најскупљим тимом у историји, два меча узастопно без шута у оквир гола. Па то да је од шесторице странаца које је довео за навалу, спао на само једног у игри у последњих 20 минута у којима је и примио оба гола. Није лако разумети ни тактичке идеје по којима у Лиги шампиона крила делују као бекови, а у Суперлиги се бекови појављују као крила, итд.

Шта би тек било да је Партизан, који је промашио зицер почетком наставка, у исто време играо са шефом параде Натхом и двојицом стрелаца Сумом и Тошићем (заменио Израелца у 77. минуту), па и Марковићем који овога пута није добио шансу. До уласка Суме домаћи су били у слабијем саставу него у мајском финалу Купа (у међувремену отишли Гомеш и Пантић) за које се чинило да Звезда не може горе.

Тај меч је био на стадиону „Рајко Митић“, па није и црњи биланс „црвено-белих“ на озбиљнијим гостовањима прошле и ове сезоне. Рачунајући сусрете на страни у Лиги шампиона и код домаћих екипа које су летос изашле у Европу, шампиони су од девет мечева добили – један. У децембру против Чукаричког, који им се касније реванширао окончавши им серију без пораза. До два ремија, стигли су јурећи резултат (у Нишу 2:2, у Хумској 1:1 прошлог септембра). Од могућих 27 бодова у овим дуелима сакупљено је – пет.

У сваком случају, већи проблем од тога како Звезда тренутно игра је како ће да изгледа у наставку сезоне. У циклусу до наредне паузе има једно искушење, против Олимпијакоса у Београду 1. октобра и ако у, условно речено, најлакшем мечу од 12 за две сезоне у Лиги шампиона, не успе да победи, можда ће размотрити свој „супердефанзивни фудбал“ (није неинтересантно да ли ће тренер Милојевић чекати Грке са пет по вокацији одбрамбених фудбалера, као „црно-беле“).

Пре Суминог поготка, 9:1 је био однос укупних шутева за Партизан (једини Звездин ишао „ван стадиона“) чија стартна постава је била упола јевтинија по Трансфермаркету, са једним 18-годишњаком и једним 16-годишњаком који је умало затресао мрежу у трећем минуту. Имајући у виду и то да гости нису извели младе играче које би могли да продају (летос само са таквим трансферима зарадили), за сада им остаје да се надају истинитости тезе, за коју кажу да је поштују: „Без јаког Партизана нема јаке Звезде“.