Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛМСКА КРИТИКА

Уметникова страст за бескрајном слободом

Филм: Лавиринти Игора Васиљева, режија, монтажа, обрада слике и звука: Андрија Димитријевић и Мирослав Бата Петровић, сценарио: Сања Домазет Даничић, камера: Мирослав Бата Петровић, трајање: 105 минута, производња: Србија, 2019.
Аутопортрет Игора Васиљева (Фото: Продуцентска кућа Фикс фокус)

Није лако снимати филмове о истинитим личностима које су ишле, готово трчале испред свог времена и биле прве у нечему што ће се тек касније препознати као суштинска и права вредност. Такви људи уносе светлост у живот својих ближњих, породице, пријатеља, сарадника, а с друге стране надвијају облаке сумње над оне чија ускогрудост и недостатак визије не дозвољавају постојање различитости и слободе изражавања у свом окружењу. Још када је јунак филма од јавности занемаривани трагични уметник, а тако чудесно интензивне стваралачке и личне биографије, на аутора се сручи читав прегршт и изазова и одговорности.

Са свим тим суочили су се аутори дугометражног документарног филма „Лавиринти Игора Васиљева” – Сања Домазет Даничић и редитељи (и косценаристи) Андрија Димитријевић и Мирослав Бата Петровић – и подарили биоскопском гледалишту истиниту и узбудљиву причу о сликару Игору Васиљеву (1928–1954) и његовом богатом стваралачком опусу за кратког, интензивно живљеног и трагично скончаног живота. И то су учинили одговорно и са пуно пијетета.

Пред гледаоцима је филм који није само портрет уметника и његовог дела, већ и слика руске емигрантске породице и њених потомака у Србији који су на овом нашем тлу, у Београду, оставили дубок траг у култури и уметности. И слика свих оних промена у југословенском друштву тик пред, током и после Другог светског рата, које су се одражавале и на свакодневицу и на стваралаштво уметника.

Ово је и филм пун љубави и дирљивих сећања. И драгоцених сведочења о разбарушеном плавооком и плавокосом Игору Алексејевичу Васиљеву са душом великом као Русија, о његовом животу дугом свега 26 година. Сведочења о великом сликару „ђаволске вештине” који као да је у себи „спајао личности Сергеја Јесењина и Џемса Дина”, претечи „сликарства суровости и катастрофе”, родоначелнику магичне фигурације и фантастике али и сликару пророку, који је насликао будуће личне трагичне догађаје.

Аутори филма – уз помоћ свих својих актера међу којима су и недавно преминули архитекта и уметник Предраг Пеђа Ристић, Миомир Радовић, Андреас Рот, Никола и Јован Шуица, али и друга Игорова супруга Љубица Ковачевић, као и млађа ћерка, сликарка Марија Васиљев (Игор је из свог првог брака са школском другарицом имао и ћерку Светлану, такође сликарку), као и уз помоћ цитата сликаревих савременика и пријатеља Борислава Михајловића Михиза, Борислава Пекића и Светлане Беце Ненадовић-Међак, уз коришћење архивских снимака, инсерата из низа старих руских филмова и повременом употребом игране форме (у малим играним деловима у улози Игора видимо Матију Муњизу Петровића) – воде гледаоце управо кроз лавиринте сликареве необуздане, бунтовне, ризицима склоне и високо емотивне природе.

С друге стране осветљавају и живот његових родитеља, уметнице Валентине Коваљскаје Јустинове и архитекте Алексеја Алексејевича Васиљева и њихову безграничну љубав и посвећеност сину којег су васпитали да буде племенит и слободан. И у мислима и у делима. С оне треће стране, отвара се и простор за размишљање о јасно подељеним и у послератној Југославији једино признатим сликарским правцима – социјалистички реализам и социјалистички модернизам – у шта се Игор Васиљев по својем уметничком хабитусу није уклапао. Он је био уметнички дисидент. По својој храбрости, „уметничком безобразлуку” , склоности ка гротески он је био претеча, можда чак и ембрион „Медијале”... У сложеном и свеобухватном филмском садржају осветљавају се и разлози Игоровог одласка у затвор „због непријатељске делатности”, као и могуће теорије његове изненадне, трагичне и никада до краја осветљене смрти – испадања из воза у покрету током студентске екскурзије у манастир Раваницу...

Документарни филм „Лавиринти Игора Васиљева” са Димитријевићевим и Петровићевим редитељским потписом нуди и емотивно путовање и кроз сликарску чаролију, јер је гледалац у прилици да на једном месту, на великом филмском платну, види готово сва Игорова дела која се иначе чувају у музејима и у приватним колекцијама. Љубитељи културе и уметности у њему ће силно уживати. Можда ће се наћи и неко ко би се после гледања овог документарца одважио да према лику Игора Алексејевича Васиљева сними и целовечерњи играни филм. Из ове данашње, модерне филмске перспективе, то би био пун погодак.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.