Археолози у Виминацијуму ужурбани због Унескове листе

У научноистраживачком центру у Виминацијуму одржава се састанак међународне радне групе за номинацију локалитета на Дунавском лимесу за престижну Унескову Листу светске културне баштине.

Окупљени стручњаци из Србије, Хрватске, Румуније, Бугарске и Мађарске као тим годинама раде на припремама како би повезали локалитете дуж Дунава са остатком римске границе у јединствено културно добро, познато под називом „Границе Римског царства”. Сада су у Виминацијуму убрзали заокруживање пројекта како би се 2021. године сви објекти с Дунава нашли на Унесковој листи.

Поједини објекти, попут Хадријановог и Антониновог зида у Великој Британији и Горњогерманско-рецијског лимеса у Немачкој, већ су на листи, док су остали у процесу номинације. План је да се створи обједињено културно добро које би обухватило све границе Римског царства у Европи, на Блиском истоку и у северној Африци. Када се све заврши, Римски лимес би постао највеће заштићено културно добро света.

Дунавски лимес, са преко 250 локалитета, највећи је сегмент европске границе. Његова номинација се изводи из два дела: номинације западног (локалитети на простору Немачке, Аустрије, Словачке и Мађарске) и источног сегмента (локалитети у Хрватској, Србији, Румунији и Бугарској).

Још 2012. године, Археолошки институт је учествовао у међународном пројекту „Бренд ’Дунавска граница”, који је финансирала Европска унија, чији је циљ да пре самог рада на номинацији промовише лимес као културно наслеђе и створи својеврстан бренд.

Тако је настала прелиминарна листа са око 60 локалитета на тлу Србије који би требало да постану део светске културне баштине. Србија је преко Археолошког института већ дуго чланица Братиславске групе, стручњака за лимес, коју је Унеско створио као саветодавно тело за сва питања римске границе.

Археолошки институт у Београду и Виминацијум већ су двапут били домаћини састанака ове групе, а прошле године је у Виминацијуму одржан и светски 24. Лимес конгрес, који је окупио више стотина најзначајнијих стручњака из 45 земаља са свих шест континената који се баве темом римских граница, као и римске војне стратегије, тактике и технике.

Већи део римске војне границе је из другог века наше ере, када се Римско царство простирало на највећој површини. Српски део дунавског лимеса је неизоставан, а у многим елементима и јединствени део ове приче, с обзиром на то да задржава своју функцију и вековима касније, након његовог пада у западним деловима царства. На нашем подручју дуж Дунава, од Апатина до Радујевца, налази се више од стотину римских кула и утврђења. 

Кроз поступак номинације биће могуће заштитити и представити многе локалитете дуж Дунава, који то до сада нису били, тако да ће стајати раме уз раме са чувеним европским утврђењима попут оних у Њукаслу, Регензбургу... Осим части, да се нађемо на Унесковој Листи светске културне баштине, ово је прилика да се искористи невероватан туристички потенцијал многобројних налазишта и да се подстакне развој инфраструктуре и отварање нових радних места.