Делез: „Макси” није продат компанији из Турске

Компанија „Делез Србија” је демантовала информацију објављену на друштвеним мрежама да је ланац супермаркета „Макси”, у власништву овог белгијског трговца, продат једној турској компанији.

Уочи посете турског председника Реџепа Тајипа Ердогана и делегације привредника из прехрамбене, текстилне, дрвне и ауто-индустрије, на „Твитеру” се проширила вест да је договор „Делеза” и неименоване турске компаније о преузимању највећег малопродајног ланца у Србији наводно већ постигнут, као и да та пословна трансакција тек треба да буде објављена. Међутим, како у „Делезу Србија” кажу за „Политику”, ова информација о продаји „није истинита”.

– Компанија је део међународног ланца „Ахолд Делез” и као највећи трговински ланац у земљи послује одговорно и транспарентно – наводе у тој компанији и истичу да са више од 12.500 запослених и 430 продавница у Србији континуирано настављају да улазе у процесе производње и ширење малопродајне мреже.

Није први пут у последњих неколико година да се спекулише о продаји „Максија”. Тако је 2016. године на сличан начин „процурела” информација да Мирослав Мишковић планира повратак у малопродају управо куповином овог ланца (који је продао „Делезу” за 932,5 милиона евра), али да би сада та трансакција била знатно мања. И ове незваничне информације „Делез” је категорички демантовао.

Ипак, јасно је да би малопродаја у Србији у наредном периоду могла да очекује веће промене, посебно после доласка „Лидла” на домаће тржиште. Познаваоци истичу да су аквизиције и нове инвестиције сасвим извесне када коначно буде решено питање „Агрокора” на западном Балкану.

Посебно у Србији, јер „Агрокор” овде има доминантне компаније. Као следећи велики играч који би могао да дође на тржиште већ дуго се помиње „Шпар”. Усред кризе са „Агрокором” та компанија је још прошле године помињана као озбиљан кандидат за куповину „Меркатор С”, у чијем саставу послују „Идеа” и „Рода”, али то никада није потврђено.

Међутим, недавно је „Шпар интернешенел” најавио продорнији улазак на тржиште Косова кроз оснивање конзорцијума партнера у велепродаји, а медији у Србији су пренели да је у плану да у наредних пет година отвори 35 продавница.

Последњи пресек тржишта малопродаје Србије рађен је прошле године. Секторска анализа Антимонополске комисије ( за период 2014–2016), показала је 10 највећих трговинских ланаца који учествују са 55 одсто у укупном промету у малопродаји, док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишног учешћа.

Према нивоу прихода, највеће учешће имали су „Делез” са 21 одсто и „Меркатор С” са 16 одсто. Преосталих осам великих ланаца појединачно су држали мање од 3,5 одсто тржишта. На скупу је констатовано да се може очекивати долазак нових играча, али и да је потребно решити бројне изазове на тржишту. Међутим, још не постоје подаци о делу тржишта који је у међувремену заузео „Лидл”, отворивши до сада више од 30 продавница.

Представници комисије констатовали су да је анализа показала како грађани тешко мењају навике у куповини и најчешће се снабдевају у мањим објектима. На годишњем нивоу у малопродаји просечно потроше око 60.000 динара. Просечна куповина на нивоу Србије износи свега нешто више од 450 динара, док је у Београду за четвртину виша и износи око 600 динара.