„Баухаус” на Бегеју

Зрењанин – Град на Бегеју се придружио многобројним светским центрима који су ове године обележили један век од оснивања „Баухауса”, чувене школе архитектуре и уметности у Вајмару у Немачкој. Историја је показала да је „Баухаус” превазишао границе образовања и израстао у космополитски покрет који се памти и данас. Зрењанинци су годишњицу искористили да окупе своје познате суграђане који су се афирмисали у свету не би ли са њима успоставили трајне и корисне везе.

„Баухаус” је у својој основи била државна школа за архитектуру и примењене уметности, коју је 1919. године у Гетеовом Вајмару у Немачкој основао архитекта Валтер Гропијус. Настао је заједно са Вајмарском Републиком и одражавао је социјално-економску динамику и експлозивност као и друштвену структуру и политичке идеале који су водили њену културну и интелектуалну елиту. Школа је трајала свега 14 година, тачније до јула 1933. године, када је донета одлука о њеном затварању. У току свог постојања три пута је мењала седиште, и исто толико директора. Уништио ју је сасвим супротан правац који ће се оличити у фашизму и довести до највећег крвопролића у историји човечанства.

Историчар уметности Весна Каравида, сарадник у организовању космополитског окупљања у Зрењанину, каже да је „Баухаус” био далеко више од школе за архитектуру и примењену уметност.

– Запамћен је као уметнички експеримент и креативна радионица без премца у 20. веку и као једна од најзначајнијих културних иницијатива савремене Европе. Тешко да ћемо уопште успети да се сетимо неке уметничке школе која је трајала тако кратко, а да је имала толики утицај на широк спектар креативних делатности. Није била реч о неком новом стилу него првенствено о новом приступу, новој духовној креацији, о новом ставу према животу. Уз све ово, он свесно развија дух сарадње између различитих индивидуа, промовише сусрете различитих теорија и пракси и тако постаје расадник авангардних мисли – објашњава Каравида.

Уметнички концепт и идеје које је промовисао „Баухаус” свакако нису били непознати у нашој средини. У првом реду је то био часопис „Зенит”, Банијца Љубомира Мицића, из кога је израстао зенитизам који се сматра оригиналним српским књижевним покретом уваженим и признатим у светској књижевности. Кад је реч о архитектури директан утицај ове школе у Зрењанину се препознаје по неколико објеката. Нарочито згради Дечјег дома из 1935. године архитекте Ђорђа Табаковића (1897–1971). Овде је било смештено и дечје обданиште за прихват деце из сиромашних породица које нису биле у стању да пруже малишанима квалитетну исхрану и потребан надзор. Тако је овај објекат и својом функцијом, не само архитектуром, био у потпуном сагласју са принципима прокламованим у „Баухаусу”.

У Зрењанину је и после Другог светског рата ширен дух „Баухауса”. Историчар уметности из зрењанинске Савремене галерије Славица Попов каже да се то посебно односи на ангажман бројних уметника и радника у култури. Тако је, према њеним речима, ликовни и примењени уметник Драгослав Стојановић Сип (1920–1976), који је у то време био на челу асоцијације ликовних уметника и дизајнера Улупудс, од 2. до 16. октобра 1958. године организовао Фестивал „Уметност у служби човека”. Одржани су бројни уметнички догађаји, изложбе, позоришне представе, балет, опера, премијере филмова. Поред осталог циљ манифестације је био и развој индустријске естетике као средства за културно васпитање и естетско образовање широких слојева. Инсистирало се на томе да се прикажу савремено обликовани предмети који окружују породицу, односно да се приликом њиховог обликовања на њих примене принципи економичности, функционалности и естетике. У концепту фестивала провејава дух „Баухауса”, који је утемељен на ставу да индустрија и уметност, идејно удружени, омогућавају стварање нових форми. Догађања су имала утицај и на каснија културна дешавања као на пример успостављање везе између познате ликовне колоније Ечка и развој индустријског дизајна у Зрењанину.

У овдашњем Културном центру, поводом једног века од оснивања школе у Вајмару приређена је међународна изложба „Баухаус – сто година после”, а то је само прво од низа догађања у оквиру манифестације „Мање је више – дани Баухауса”.

– Са циљем да и ми данас ширимо космополитске и слободарске идеје позвали смо на окупљање бивше суграђане који данас живе и раде ван Зрењанина, у Норвешкој, Канади, Великој Британији, Чешкој, Италији, САД – каже главни организатор Сандра Бањанин.