Пореске стопе у Србији ниже од просека региона

На раст привредне активности у Србији у наредном периоду могло би значајније утицати смањење пореског оптерећења на зараде. На овај начин би се, слажу се у Фискалном савету Србије, смањили трошкови радне снаге и самим тим домаћа привреда учинила конкурентнијом у односу на земље региона. При чему би мањи трошкови запошљавања стимулисали и даљи пад стопе незапослености.

Пореске стопе у Србији су заправо ниже од просека региона централне и источне Европе и осетно ниже у односу на развијене земље западне Европе. Међутим, иако оне нису извор слабије конкурентности домаће привреде у односу на упоредиве земље, добро пореско растерећење је свакако потребно за подстицај тренутно недовољном привредном расту Србије, наводи се у стратешким препорукама за буџет и фискалну политику Фискалног савета за наредну годину.

Фискално растерећење зарада могуће је кроз смањење стопе социјалних доприноса или повећања износа неопорезивог цензуса.

Иако разлике између ова два приступа у условима постојећих буџетских могућности нису драстичне, препорука Фискалног савета је да се у 2020. године иде на прогресивно растерећење зарада како би се делимично неутралисали ефекти (пре)великог повећања минималне зараде на послодавце који доминантно запошљавају раднике са ниским зарадама.

Потенцијални фискални простор од 20 милијарди динара омогућава знатно повећање неопорезивог цензуса са тренутних 15.300 на 25.000 динара у 2020. години. Уколико би се читав износ фискалног простора употребио за повећање неопорезивог цензуса, оптерећење просечне зараде би се смањило са 62 на 60 одсто, док би у случају минималних зарада оптерећење било смањено са 58 на 53 одсто.

На овај начин дошло би до прогресивног растерећења зарада где би највеће растерећење осетили послодавци и радници са ниским и испод просечним зарадама.

Актуелне најаве Министарства финансија указују на план да ПИО доприноси смање за 0,5 процентних поена, са 26 на 25,5, као и да се неопорезиви цензус маргинално повећа са 15.300 на 16.300 динара. Укупан ефекат ових мера биће растерећење привреде за око девет милијарди динара у 2020. години, при чему ће растерећење зарада у највећој мери бити пропорционално.

Фискални  простор који би се могао искористити за смањење пореза у 2020. години износи око 20 милијарди динара. Међутим,  уколико се усвоји ребаланс буџета за 2019. годину који предвиђа раст плата у државном сектору осетно изнад очекиване стопе привредног раста – фискални простор за смањење пореза ће практично бити преполовљен (на око 10 милијарди динара).

У Фискалном савету сматрају да економски није оправдано користити ограничен буџетски простор за смањење стопе ПДВ-а, као и да нема индиција да тренутна стопа пореза на добит предузећа од 15 одсто, која је усклађена са просеком региона, представља значајну препреку привредном расту у Србији. Штавише ни велика смањења овог пореза у периоду до 2012. године нису резултирала осетнијим побољшањем привредног амбијента.