Документи краљевог секретара о краљу Петру Другом

Ужице – Са далеких Канарских острва пут до Ужица превалили су документи, слике, белешке с појединостима из живота краља Петра Другог Карађорђевића, трагичне личности наше историје. Некад их је брижљиво прикупљао и у изгнанству чувао краљев приватни секретар Момчило Вуковић Бирчанин. Да би пре две године на Канарима до тих ретких факата дошао и сада их пред нашу јавност изнео директор ужичког Историјског архива Жељко Марковић.

Тако је настала Марковићева изложба „Мумија” о краљевом секретару Вуковићу, управо отворена у овом архиву. Поводом Дана града Ужица, уз присуство многих гостију, међу којима су били и представници сарајевског, дубровачког и бањалучког архива.

У средишту пажње је живот Момчила Вуковића Бирчанина (1911–1984), предратног официра који је рат провео у заробљеништву, краљевог секретара у Паризу првих поратних година, покретача и доживотног уредника српског гласила „Бели орао” у Минхену где је до краја живота живео и где је сахрањен, писца многих дела о личностима из српске историје (о Карађорђевићима, Немањићима, Његошу, Николи Пашићу, Дражи Михајловићу...). Човека коме је Титова власт, као официру који после рата није хтео да се врати у Југославију, одузела југословенско држављанство, а немачко он никад није прихватио.

Упоредо с том животном причом на овој поставци среће се понешто и из живота краља Петра Другог, чији је Вуковић био приватни секретар до 1948. (да би потом краљ прешао у САД, а Момчило у Немачку). Краљеве фотографије с посветама Вуковићу, поједини записи о послератном периоду монарха у изгнанству...

Ту је, рецимо, крупна фотографија краља Петра Другог из 1957, па слика краља у Минхену 1954. уз потпис „Краљ међу нашима”, фотографија са венчања Томислава Карађорђевића и Маргарите од Бадена 1957. и друге. Видљив је и овај запис: „Петар Други Карађорђевић читао је до пред саму смрт. Док је лежао у болници чекајући на трансплантацију јетре читао је књиге Момчила Вуковића...

Пребачен је у Денвер. У току ноћи 7. октобра 1970. у ’Колорадо Џенерал хоспитал’ извршено му је пресађивање јетре од једне преминуле петнаестогодишње девојчице. По операцији добио је запаљење плућа. Преминуо је 3. новембра 1970. По сопственој жељи краљ је, уз противљење најближих, сахрањен у манастиру Светог Саве у Либертвилу”, (на изложби је и фотос са опела).

А откуд на Канарским острвима ови документи? Момчило Вуковић се у Минхену оженио са Нели Фром, која је по његовој смрти сачувала те фотографије и рукописе. Касније их је из Минхена авионом у Тенерифе у једном коферу донела госпођа Хер, ћерка Нели Фром Вуковић (поћерка Момчилова). Тамо су се, наводи Жељко Марковић, фотоси и рукописи мумифицирали на сувом канарском ваздуху. Он их је 2017. донео у Србију, потом приредио за изложбу, а од тог материјала настале су и две књиге о животу оца Момчиловог, ђенерала Драгољуба Вуковића.

– Изложбу сам назвао „Мумија”, јер је то био надимак Момчила Вуковића још док је служио у коњици Краљеве гарде. Поред изложбе и поменутих књига, имамо договор са Архивом Републике Српске да објавимо књигу Момчила Вуковића о Његошу, јер је Његошев споменик недавно откривен у Бањалуци – рекао је на отварању изложбе Марковић.

Према речима Дејана Масликовића, помоћника министра за културу, овим се потврђује да улога архива није само чување докумената, већ да треба да расветљавају значајне, интересантне, интриганте детаље из историје нашег народа. Није лако пронаћи документе на удаљеним Канарским острвима, донети их овде, обрадити и презентовати их јавности, истакао је он.

Председавајући Крунског савета Драгомир Ацовић казао је, уз остало, да истина у тишини тавори док не дође време да са себе стресе вео заборава. А Тихомир Петковић, градоначелник Ужица (где Прва основна школа носи име краља Петра Другог), приметио је да је краљ Петар Други можда најтрагичнија личност наше новије историје: постао је краљ са 11 година, а са 21. је изгубио власт формално владајући само 19 дана (власт је пре пунолетства била пренета на Намесништво). О том монарху Петковић је додао: – Има историчара који бележе да је једном приликом изјавио: „Ја сам краљ једне несреће.”