Исхрана важна за све узрасте

Др Драгана Јовановић, епидемиолог

Гојазност је растући проблем код деце и у превенцији гојазности кључну улогу имају родитељи. Правилна исхрана је важна од самог рођења детета. За новорођенче мајчино млеко има значајну улогу све до шестог месеца живота, а касније се прво у исхрану уводи поврће, а затим месо – рекла је за Танјуг др Драгана Јовановић, начелница Центра за хигијену и хуману екологију Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”.

Током раста и развоја, који је врло интензиван код деце, неопходно је да се једу све врсте намирница – житарице, различите врсте хлеба, млеко и млечни производи, воће, поврће, као и да се избегавају слаткиши.

Један од критичних периода када је у питању правилна исхрана је полазак деце у школу када могу да се изгубе здраве навике због вршњачког утицаја. Пресудну улогу у том периоду имају родитељи, али и зрелост детета.

Следећи важан период је адолесценција када може доћи до оштећења здравља разним дијетама. Млади самоиницијативно искључују поједине врсте намирница, а да се при том не консултују са стручњацима.

– И у одраслом добу треба да се води рачуна о исхрани. Сви морамо да нађемо довољно времена за наше здравље. Осим разноврсне, здраве исхране, мора се водити рачуна и о количини хране коју уносимо јер се мења хормонски статус и код мушкараца и код жена.

Гојазност је болест и може да буде узрок различитих других обољења попут дијабетеса, кардиоваскуларних болести, карцинома...

Епидемија гојазности захватила и Србију

Сваки пети становник у Србији је гојазан, а још 35 одсто грађана има проблема с вишком килограма, показала су истраживања Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”.

Епидемија гојазности захватила је целу планету, а ни Србија није поштеђена. Највише расте број гојазних међу децом. Неправилна исхрана – брза храна, слаткиши, газирани сокови, прескакање оброка, али и слаба физичка активност, главни су кривци за вишак килограма код деце у школском узрасту, преноси Танјуг.

Истраживања о навикама становника Србије у исхрани показала су да више од 75 одсто испитаника сматра да је исхрана важна, али мање од четири одсто наводи да се у пракси храни здраво.

Главни разлози због којих су навели да се не хране здраво јесу недостатак времена, новца, стрес и уклапање у социјално окружење. Оно што посебно забрињава јесте да скоро 25 одсто становника прескаче доручак у току радне недеље.