Страх од масноћа

Липофобија је страх од масне хране и погађа пре свега друштво, али и појединца. Није чудно када на све стране чујете како су масти лоше, да су узрок многих болести. Али да ли сте се икада запитали зашто живимо у липофобичном друштву?

Предуго траје тровање мозгова причом да је свака маст лоша. Свакако су за ту заблуду криви медији и друштвене мреже које идеализују витку фигуру. У продавницама се пропагирају намирнице са редукованим уделима масти, али да ли је то баш нормално?

Баш као и чињеница да нисмо сви витки, не можемо рећи ни да су све масти лоше. Добре, незасићене масти су свакако благотворне и имају изразито позитиван утицај на организам. Можете их наћи у орашастим плодовима (бадем, орах, лешник), маслиновом уљу, авокаду, семену лана, бундеве и сунцокрета, плавој риби…

Ако претерујете у уносу засићених масти (читај меса), можете повећати ризик од кардиоваскуларних болести, па чак и малигнитета. Одређена истраживања показала су чак да и масноће животиња из слободног узгоја, садрже незасићене масне киселине. Увек треба имати меру у исхрани и унапред не одбацивати масно, јер масно може бити и веома добро!

Исхрана LCHF (Low Carb, Hight Fat) посебно је добра за особе на редукционим дијетама, али и за дијабетичаре. Разлог је прост: угљени хидрати представљају главног кривца за повишен ниво шећера у крви. Када једете мање угљених хидрата, постаје много лакше да тело постигне стабилан ниво шећера у крви.

Додавање здравих масти у овакву исхрану помаже у задржавању осећаја ситости и спречавању даљег конзумирања хране. Студије показују да када људи смање унос угљених хидрата и једу више протеина и масти, конзумирају мање калорија.

Није потребно да бежимо од масноћа, јер су оне неопходне за многе метаболичке процесе. Витамини А, Е и Де су растворљиви само у мастима.

У последње време све је више доказа да су трансмасне киселине лоше по здравље, па их произвођачи хране масовно избацују из својих производа. Трансмасне киселине утичу на повећање лошег холестерола, а тиме и на болести срца и крвотока.

Трансмасне киселине настају у индустријској производњи биљних масноћа (маргарина) поступком делимичне хидрогенизације. Очигледно је да маргарин полако одлази „у пензију”, а враћа се стари добри маслац који никада није имао овакву репутацију.

Истраживања рађена у периоду 2011–2016. у више земаља ЕУ показала су да је значајним смањењем употребе трансмасти у исхрани смањено и оболевање од кардиоваскуларних болести, чак за петину!

У последњих осам година многе земље су ограничиле употребу трансмасти, од појединачних произвођача, па до целих држава. Код нас у Србији то је очигледан тренд и све чешће на паковањима производа и декларацијама налазимо натпис „без трансмасти”.

Тренди жене, манекенке и све остале које веома воде рачуна о својој виткој линији и које дословно упијају мантру „масти су лоше” заиста пате од липофобије. Оне не желе да једу било шта масно и веома брижно воде рачуна шта конзумирају. По правилу су потхрањене и често се липофобија надовезује на анорексију.

Јасна Вујичић, нутрициониста

www.nadijeti.com