Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ЈЕ БИО ЈОВАН ДРАГАШЕВИЋ

У рату војник, у миру научник и уметник

Овој свестраној личности се приписује и изрека „Само слога Србина спасава”
Драгашевић се сматра родоначелником српске војне штампе (Фото САНУ)

Пуно пута смо изговорили или чули изреку „Само слога Србина спасава” а да можда и не знамо ко ју је сковао. Тај мото историја приписује Јовану Драгашевићу (1836–1915) – свестраној, али помало заборављеној личности. Овај официр, географ, учесник ратова за ослобођење Србије, предавач, академик и књижевник био је аутор бројних научних студија и књижевних дела, а сматра се и за родоначелника српске војне штампе.

Једно од драгоцених сведочанстава о његовом животу и раду налази се у научним чланцима др Стевана Радојчића, некадашњег истраживача Војногеографског института у Београду. Према том извору, Драгашевић је, после основне школе у родном Пожаревцу и гимназије у Београду, у престоници 1860. завршио Артиљеријску школу – данашњу Војну академију – поставши артиљеријски потпоручник. Већ 1861. постаје професор географије на тој високошколској установи, где је предавао и стилистику, општу историју, ратне вештине, стратегију и космографију.

Најсажетији опис Драгашевићевог живота могао би да гласи – војник у рату, научник и уметник у миру. За време бомбардовања Београда 1862, после инцидента на Чукур-чесми, командовао је Ђачком легијом. Затим је у српско-турским ратовима (1876–1878) службовао у Штабу Врховне команде, а на Берлинском конгресу је био експерт српске делегације за територијална питања. Такође, био је и начелник Историјског одељења Главног генералштаба и начелник Главног генералштаба Српске војске, а истакао се и 1885. у српско-бугарском рату. За ратне заслуге је одликован орденима Таковског крста и Светог Саве.

Драгашевић је од 1864. до 1870. издавао и уређивао први војни лист на Балкану „Војин”. Тада у српском језику нису постојали термини за железницу, митраљез, инжињерију, гранату, пук, грудобран и друге појмове повезане с војском. Стога их је Драгашевић са сарадницима, како пише Радојчић, преводио са страних језика па се сматра и оснивачем српске војне терминологије. После „Војина” је 1879. покренуо „Ратник”, лист за „војне науке, новости и књижевност”, који је уређивао до пензионисања 1888, а био је и уредник недељника „Дарданија”.

Да је био човек од пера, потврдио је и у бројним часописима у којима је објављивао радове, као што су „Велика Србија”, „Даница”, „Вила”, „Шумадинка”... Управо из његовог песничког опуса долази и кованица „Само слога Србина спасава”. Наиме, у поеми „Јека од гусала” из 1860. године, управо то значење је дао оцилима на српском грбу, објаснивши то стиховима: „Само слога Србина спасава, тако Србу пише и на грбу”. Убрзо је тај мото постао широко прихваћен, па и приписиван непознатом аутору, односно народном стваралаштву. Зато је Драгашевић у једном писму навео: „Истина, мило бијаше ми што се та моја изрека уноси у народне умотворине, али и жао ми бијаше да се моје лично од мене још за живота отима.”

Јован Драгашевић је умро 1915. у Нишу, а на стогодишњицу смрти ове знамените личности је у Дому Војске Србије у Београду откривено спомен-обележје с његовим ликом – рад професора Драгољуба Димитријевића.

Академик и воћар

Осим војних заслуга, живот Јована Драгашевића је обележио и значајни научни допринос. На Великој школи у Београду предавао је упоредну географију и етнографију, а његове књиге као што су „Кронографија” (1874) или „Космометрија” (1875) спадају у наше најстарије уџбенике са садржајем из области астрономије. Због научних заслуга, са свега 26 година је примљен у Друштво српске словесности, потом у Српско учено друштво – чији је био и делегат на Међународној конференцији географа 1875. године – а 1892. је постао почасни члан Српске краљевске академије. У прилог његовој свестраности говори и податак са сајта Српске академије наука и уметности да је у Српском ученом друштву учествовао у раду Одбора за науке јестаственичке и математичке, али и у одборима „уметничком” и „за ширење науке и књижевности у народ”. На све то, имао је заслуга и у пољопривреди, као један од првих људи у Србији који је гајио нове врсте воћа и цвећа. Због тога је, њему у част, Српско пољопривредно друштво једну сорту јабуке назвало – драгашевка.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin Schwabenländle
Крст са четири слова С, Само слога Србина спашава се у Србији први пут појавио 1397 године. Изгледа да слабо познајете историју.
Marija
Danas, ni jedan jedini potomak slavnog Jovana Dragaševića ne postoji u Srbiji. Ima ih u Kanadi, Americi i Australiji. Praunuci su u Kanadu otišli odmah po završetku Drugog svetskog rata, a Jovanovi čukun-unuci i njihovi potomci su rođeni na severnoameričkom i australijskom kontinentu.
Урош
Живела Србија, ја нећу да се предам!
Color_Your_Life
Sramota je sto se gospodin nigde ne pominje u udzbenicima, a trebalo bi!
Шумадинац са планине
Хвала Политици!, иначе не бисмо знали да је постојао тако велики и уман човек у српском роду.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.