Свако треће дете анемично

Уколико беба или дете старијег узраста показују симптоме раздражљивости, отежано дише, мање једе, има бледуњава кожу – постоји могућност да пати од анемије. Реч је о немогућности крви да путем црвених крвних зрнаца обезбеди довољну количину кисеоника за мозак, срце и мишиће. Код нешто старијих малишана примећује се и да брже остају без даха, да су незаинтересовани за игру, да су им нокти ломљиви, да уопштено делују уморно...

Зато је важно потражити помоћ педијатра како би се урадиле неопходне анализе и започело лечење малишана. Јер, нелечена анемија води у друге здравствене проблеме, попут оних са срцем, али и менталних потешкоћа. Дијагноза се успоставља прегледом и лабораторијским анализама крви. Тестирањем се мери ниво гвожђа у организму као и способност везивања гвожђа, утврђује се ниво хемоглобина и хематокрита, који показују квалитет крви.

Како истиче педијатар-хематолог др Татјана Захарова из Универзитетске болнице у данском граду Оденсеу, најчешћи узрок анемије код новорођенчади је „физиолошка анемија”, која се код беба јавља шест до девет недеља после рођења. Процес стварања црвених крвних зрнаца се драстично смањује након рођења као резултат повећане оксигенације ткива и смањене производње хормона еритропоетина.

– Треба знати и да недоношчад долазе на свет са нижим хематокритом и хематоглобином. Код њих се догађа да црвена крвна зрнца имају краћи животни век и ослабљену производњу еритропоетина због незреле функције јетре. Недостатак гвожђа узрокован исхраном није вероватан узрок анемије пре навршених шест месеци код новорођенчади. Код старије деце анемија је вероватно стечена. Зато се скрининг на анемију због недостатка гвожђа препоручује код све деце узраста од девет до 12 месеци. Постоје и наследне форме анемије у вези са такозваним икс хромозомом који се најчешће јављају код мушкараца – напомиње др Захарова.

Треба имати на уму да малокрвност може да се појави и као последица болести попут бубрежне слабости или малигнитета. Наша саговорница напомиње да код тинејџерки узрок анемије може да буде прекомерно менструално крварење. Такође, извесне врсте анемије су карактеристичне за одређену расу и подручје где се живи. На пример, такозвана српаста анемија је карактеристична за црначку и латиноамеричку популацију, а такозване таласемије (наследни поремећај крви) чешће су код особа медитеранског порекла и из југоисточне Азије. Тада се малокрвност лечи трансфузијама крви, додавањем гвожђа или трансплантацијом коштане сржи. Мањак Г6ПД ензима, због чега се развија анемија, појављује се више код сефардских Јевреја, Филипинаца, Грка, житеља Сардиније, Курда, у црначкој популацији, али и код нас. Окидачи могу да буду инфекције, одређени лекови, хемикалије и токсини.

– Уколико у историји болести постоји податак да је дете било изложено удисању одређених хемикалија приликом реновирања куће или фарбања, анемија у тим околностима сугерише отровност оловом – додаје др Захарова.

Светска истраживања показују да се, ипак, највећи број анемија јавља због недостатка гвожђа. За добру производњу црвених крвних зрнаца важно је правилно искоришћавање витамина из хране. Када се тај процес поремети – јавља се малокрвност. Анкете су показале да је недостатак гвожђа извор проблема кад је реч о анемији малишана узраста од 12 до 36 месеци код сваког трећег детета. У том случају је важно да се појача исхрана намирницама које обилују гвожђем, као што су месо, јаја, џигерица, риба, зелено лиснато поврће, грашак, пасуљ, а уз то малишани треба да узимају намирнице богате витамином Це, како би гвожђе на прави начин било искоришћено. Уз то, саветују се и препарати гвожђа, које треба узимати најмање три месеца како би се попунили његови депои у организму.