Догађаји који су променили токове историје

На Сајму књига јуче је представљено шесто коло едиције „Србија 1914–1918.” у издању „Прометеја” и РТС-а, у оквиру које је објављен дневник пешадијског мајора Радоја М. Јанковића (1879–1943), о догађајима који су променили токове српске и светске историје – Велики рат и Октобарска револуција. Читалац сазнаје како је изгледао живот српског официра на путу од Крфа до Петрограда и од Сибира до отаџбине. Дневник је приредила Даница Оташевић.

‒ Јанковић припада плејади заборављених личности. Учествовао је у креирању историјских догађаја. Био је учесник Мајског преврата и Балканских ратова... Школован је у елитној групи официра у Француској. Утиске, коментаре, оцене и судове записивао је непосредно после дешавања, што овом штиву даје непроцењив значај. Писао је о Николају Другом, регенту Александру, Лењину, Троцком и другима. Књига је значајна за колективно памћење Србије и Русије, и рехабилитује личност која је оставила траг у нашој култури и дипломатији ‒ нагласила је Даница Оташевић.

Ратне дневнике Станислава Кракова у оквиру ове едиције приредио је Мирко Демић. Из њих сазнајемо да је потпоручник Краков 1915. добио распоред у рејону Шапца и околине, и описује свакодневне активности и боравак његове јединице у околини Уба и Ваљева, одлазак јединице у Сурдулицу и запоседања положаја дуж границе са Бугарском. Бележи све активности јединице уочи, за време и након напада бугарске војске на нашу источну границу. Пише и о свом рањавању, борбама на Власини, одступању наших јединица преко Косова и Метохије, кроз Црну Гору, све до Скадра, Драча и Валоне, а завршава се пристизањем на острво Крф.

‒ Ратни дневник Кракова (1895–1968) садржи и комичне ратне епизоде које је писац скицирао, у жељи да разгали себе и евентуалног читаоца. Дневник је послужио Кракову приликом писања његове капиталне књиге „Живот човека на Балкану”, штампане постхумно, тек 1997. године ‒ рекао је Мирко Демић.

Мирослав Тохољ приредио је ратни дневник Стева Ј. Стефановића, интелектуалца из Босне и Херцеговине, учесникa повлачења српске војске преко Албаније. Дневник је писао када се растао са породицом и четворо деце, као подсетник на личну причу коју ће, ако преживи, једног дана причати деци, а ако погине – његови записи ће, надао се, пронаћи пут до њих.

Историчар Миле Бјелајац говорио је о допуњеном издању своје књиге „Чему ревизија” која се бави старим и новим контроверзама о узроцима избијања Првог светског рата. Шта је српска влада знала пре и после атентата на Франца Фердинанда, какав је био карактер аустроугарског ултиматума Србији, како је обележена 100. годишњица од Великог рата ‒ нека су од питања из ове студије.