Краће радно време значи и ниже плате

Власти данског града Одшереда увеле су четвородневну радну недељу за све запослене у општинској администрацији, у којој ради око 300 људи, тако да ће тамошњи службеници убудуће и петак моћи да користе као слободан дан. Као нерадни дани у Србији су засад на снази најчешће субота и недеља, односно радна недеља стандардно траје 40 сати, у просеку 176 сати рада месечно. Иако има оних који у шаљивом маниру поручују да би у Србији било идеално да понедељак постане дан одмора од викенда, уторак припрема за рад, среда – радни дан, а четвртак дан одмора од рада и петак припрема за предстојећи викенд, једно је ипак сигурно: највећи број послодаваца радницима би смањио плате када би се радна недеља код нас свела на четири дана.

Економиста Иван Николић сматра да је Србија далеко од феномена који у западној Европи све више добија на значају, посебно зато што је наша стопа незапослености и даље двоцифрена.

– Скраћивање броја радних дана у недељи донело би ниже зараде, јер највећи број послодаваца цену рада множи са бројем сати проведених на послу. Нема ту превелике мудрости – јасан је Николић.

Да са таквом идејом и те како треба бити опрезан, уверен је и економиста Јуриј Бајец, који истиче да би приватни сектор у Србији негативно реаговао на свођење радне седмице на четири дана, посебно са становишта обезбеђивања резултата профита и производње.

– Нашој држави би било боље да размишља о томе како да уреди однос плата у јавном сектору, а не да размишља о четвородневном раду. Скраћивање радне седмице било би круна свих наших напора, али пре тога ми имамо још много посла. Привреда нам је на скромном технолошком нивоу, тако да је код нас допринос радног фактора и даље велики. То не би могло тек тако да се прекине, а да не изазове огромне последице по укупне економске резултате. У јавном сектору негативне последице скраћивања радне недеље највише би се виделе са становишта ефикасности рада, што би се у крајњој линији одразило и на привредни раст земље – објашњава Бајец.

Основна претпоставка овог предлога је да ће људи бити успешнији и продуктивнији ако раде четири дана, да ће с већом успешношћу више производити. Чак је и руски премијер Дмитриј Медведев недавно изнео претпоставку да ће у будућности у тој земљи бити успостављена четвородневна радна недеља како би се помогло радницима да превазиђу синдром изгарања на послу и умор.

– Смањивање радне недеље и броја радних сати је идеал којем сви тежимо – да радимо мање, зарадимо исто или више, и плату потрошимо на задовољство. Али, ми ипак не можемо да се поредимо са Данском, мада не треба заборавити ни то да је Србија још осамдесетих година прошлог века била међу првим европским земљама која је поставила стандарде у дужини радне недеље. Пример за то је фирма „Јавор” из Ивањице, која је била једна од најуспешнијих текстилних компанија у Југославији. У њој је уведено шесточасовно радно време, а показало се да се због тих новитета у раду производња није смањила. Продуктивност је чак била већа, фирма је остваривала профит, ефикасност је била одлична – подсећа Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката. Ипак, како додаје, у Србији би скраћивање радне недеље могло бити мач са две оштрице, посебно кад се зна да се све више ради на замени радне снаге, да многа занимања нестају са тржишта рада, процесе рада преузимају роботи...

– Проблем је што наши послодавци често не поштују овдашње законе о радној недељи, а стандард је 40 сати седмично, па радници остају на послу и дуже од осам сати дневно. Тај рад им углавном није плаћен, а тако је често у грађевинарству, трговини, неким индустријама... – истиче Савићева.

Мање рада подстиче производњу

Многи теоретичари сматрају да је форсирање запослених да раде превише сати погрешан концепт, јер не само што су уморни радници склони грешкама и повредама, већ и њихово незадовољство обара продуктивност. Једно од бројних истраживања показало је да код особа које дневно раде 11 и више сати постоји двоструко већи ризик од депресије у односу на особе које раде уобичајених осам часова дневно. Новије студије подржавају оправданост захтева за четири радна дана у недељи, јер се показало да смањено радно време подстиче производњу и побољшава ниво образовања и здравље радника.