Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
64. МЕЂУНАРОДНИ САЈАМ КЊИГА У БЕОГРАДУ

Треба преиспитати митове

Представљена књига Умберта Галимбертија који поручује да више не функциопнишу старе, лење идеје које смо некритички усвојили
Умберто Галимберти (Фото: А. Васиљевић)

Мало ко би се усудио да говори о миту о мајчинству а да не буде оптужен за бласфемију, речено је на Сајму књига на промоцији „Митова нашег времена” италијанског филозофа Умберта Галимбертија (1942), чију књигу је објавила Издавачка књижарница Зорана Стојановића у преводу Мире Жиберне.

Под митовима Галимберти подразумева старе, лење идеје о човеку, друштву, свету, историји, које смо некритички усвојили и не доводимо их у питање, али оне данас више, како сматра, не функционишу. У својој студији, на пет стотина страна, анализирао је мит о младости, моди, полном идентитету, срећи, раси, мит о психотерапији, лудилу, прогресу, рату, тероризму, тржишту, глобализацији, мит о моћи и надзору над идејама, мит о техници и преобраћању средстава у циљ, мит о новим технологијама и психопатологијама интернета. Потом мит о расту као бескрајном процесу, мит о сигурности, цени цивилизације и опсади душе.

Галимберти је предавао на Факултету за књижевност и филозофију у Венецији. Италијански издавачи су објавили његова сабрана дела у 22 тома. Написао је књиге: „Психијатрија и феноменологија”, „Смртни и нови грехови”, „Дијалог са генерацијом активног нихилизма”...

‒ Први мит о којем пишем је амбивалентност мајчинске љубави. Жена која је рађала мора да се суочи са патњом и променама свог тела након рођења детета. Она губи свој простор и време мора да посвети некоме другом. Мајчинска љубав за њу постаје некакав колапс, а за саму врсту представља чист добитак, јер је створено ново биће. Код нас у Италији чујемо мајке како говоре деци: „Појешћу те” или „Убићу те!” Не волимо да чујемо такве ствари, али оне само говоре да мајкама није лако ‒ рекао је Галимберти.

Потом је говорио да постоји мит о једној врсти интелигенције.

‒ Дођу родитељи у школу и професор може да им каже да дете нема вољу или да је несташно, али никако да је неинтелигентно. Кад кажемо интелигенција, мислимо само на математичко-логичку интелигенцију, али она није једина. Постоје интуитивна интелигенција и осећајна интелигенција, које су карактеристичне за жене. Када се мушкарци свађају са женама, они не разумеју те две врсте интелигенција. Ако жена употреби интуицију, мушкарац каже: „Ти си луда!” Неко има и просторну интелигенцију када зна да одмери удаљеност и слично ‒ рекао је овај филозоф.

Мит о тржишту, како сматра, данас је претворен у природни закон. Када отпустите раднике, то је тако „природно”, наводи аутор књиге.

‒ У оквиру тога је мит о природном расту. Тежимо непрекидном расту. Буковски је рекао да је капитализам уништио комунизам и да сада прождире самог себе. Логика тржишта гласи: производи што више, по сваку цену, и троши да бисмо више производили. Ако до тога не дође, следи отказ. И то је зачарани круг. Са овим се срећете када вам се поквари фрижидер. Дође мајстор и каже: „Више вам се исплати да купите нови.” Терају вас на сталну потрошњу. Исто је са митом о моди. Купујте нову гардеробу јер је ова коју имате изашла из моде. Томе доприносе рекламе које у ствари производе потребе, наше жеље ‒ рекао је Галимберти.

Мит о тржишту данас је претворен у природни закон. Када отпустите раднике, то је тако „природно” 

Говорећи о миту о техници, нагласио је да смо дуго мислили да је техника у рукама људи, а заправо, „ми опслужујемо апарате”.

‒ Радници су само у функцији машина, подређени су им. Ваш колега је ваш такмац. Ако опада производња, а он је бољи, ви губите посао. То више није ваш другар... Људска рационалност, која се види у техничким достигнућима, постигла је највиши ступањ у развоју човека. Техника има и свој неумољиви језик. Данас у школама деца не пишу писмене саставе, већ добију тест и заокружују одговоре. Лишени су субјективности као машине... Техника у себи садржи и скоро уништење производа. Паметни телефон носи заметак пропадања и сопственог краја. И уметност мора да изађе на тржиште, ако се не прода ‒ није уметност.

На промоцији је говорио и филозоф Драган Проле, истакавши да упркос кризама, економској и мигрантској, Италија успева да своју филозофску школу учини јачом од немачке. „Данас треба читати италијанске филозофе. Начин на који Галимберти мисли је специфичан и смелост која га одликује готово је ствар прошлости”, казао је Проле.

Галимберти упозорава да нас митови запоседају и владају нама уз помоћ механизама који нису логички, већ психолошки, и отуда дубоко укорењени у нашој свести. То су просте идеје које смо митологизовали, олакшавају нам доношење суда и уливају осећај сигурности. Морамо се пренути из спокоја који нам наше митологизоване идеје обезбеђују, сматра овај аутор, јер се многе патње и поремећаји рађају управо из идеја које нам удобно шћућурене у лењости наше мисли не допуштају да разумемо свет у коме живимо, а нарочито брзе промене у њему. Бити у свету без његовог разумевања је сигуран пут ка отуђењу од њега, а да бисмо повратили присутност, морамо најпре преиспитати своје митове, поручује Галимберти.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгољуб Збиљић
МИТОВИ СЕ НЕ ПРЕИСПИТУЈУ, НЕГО СЕ ТУАМЧЕ! Мислим да се митови не преиситују и не мењају, нити се то сме чинити, нити би то радити било корисно. Мит је мит и зна се штра је то. Мит је, догађа се, улепшана трагичан истина и много шта друго. Правилан поглед на мит може и треба даа буде користан.. А ако се жели знати колико у митовима има проверених тачних историјских чињеница, онда је њих потреебно научно изучавати и тражити подударност између проверене и потврђене истине и онога што мит саопштава.
Milan S.
Koje je znacenje ove vase metafore? Razmisljam. Kakve slicnosti ovaj pisac ima sa Homerom? Kakve veze smelost ima sa tim? Kakva genetika? 100% genetike? Da li je on njegov klon ili Homer glavom i bradom? Zasto je ovaj komentar toliko pretenciozan? Zasto je besmislen? Zasto ste pisali ista, kad ne umete?
Dardanelli Serenissimi
To i sme da kaze covek cija genetika je 100-procentno homerovska!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.