Не осуђујмо Малапартеа

Маурицио Сера (Фото: Службени гласник)

Један од најконтроверзнијих писаца, 20. века, поред Селина и Јингера, Курцио Зукерт, звани Малапарте (1898–1957), Тосканац, денди, прзница, естета, опортуниста, аутор књига „Техника државног удара”, „Kaputt”, „Кожа”… добио је целовиту импресивну биографију „Малапарте, Животи и легенде” у делу италијанског дипломате и писца Мауриција Сере, коју је са француског превела Олгица Стефановић, а објавио је „Службени гласник”. Маурицио Сера био је гост 64. Међународног сајма књига, и свог издавача. Говорећи о овој књизи, уредник издања Бранко Кукић подсетио је и на страшни 20. век, у којем је Малапарте као личност противна идеологијама, ипак био повезан са италијанским фашизмом, а после рата са Кином и СССР-ом. Маурицио Сера приметио је да су писци тоталитарних режима били принуђени да направе компромис и поставио питање зашто би само Малапарте био одговоран за то. На неки начин, Малапарте је предвидео наше време, и подстиче нас да се суочимо са собом... Овај разговор вођен је уочи сајамске промоције.

Може ли Малапартеов књижевни позив да буде одвојен од његовог политичког ангажмана?

Не, мислим да је то тешко у Малапартеовом, као и у случају било ког другог савременог писца, 20. века. Зато што он није могао да избегне то да у своја дела укључи историју свога доба. Историја није само предео његове литературе, већ је то обележје његове личности. Не бих толико говорио о његовом политичком ангажману, зато што је био политички ангажован негде на свом животном почетку, када још није био Малапарте, негде двадесетих година 20. века. Али од тог тренутка надаље, преовладава његово опредељење за литературу, док је политика имала значење само у смислу књижевног садржаја.

Али, Малапарте јесте био повезан са највећим идеологијама 20. века?

Мој приступ је да се његова, повезаност одражава тако што је искористио идеолошки контекст свога доба за књижевност. Он није радио оно што је чињено у соцреализму, није претварао идеологију у литературу. Искористио је идеологију у сврху писања.

Како описати личност која је идеологију употребљавала и због суочења са чињеницама свога времена?

Типичан опис Малапартеа говори о њему као камелеону. Мислим да то и није случај. Он је имао веру у хуманост човекове природе и сматрао је да људска врста пролази кроз агонију, али да се тако развија, да то није крај. То је и важан смисао књиге „Kaputt” на неки начин. У исто време, он у дубини душе није личност која се клања идеологијама, није такве идеје користио како би им прилагодио своју књижевност.

Нагласили сте у овој биографији да је Малапарте у почетку био војник у Првом светском рату, али да је касније пишући више желео да рат посматра и анализира, него да у њему буде учесник.

Војник је постао тако што је, као и многи из његове генерације, био регрутован. Био је врло млад. Касније је накратко помислио да би могао да буде политички лидер, почетком фашистичког покрета. Затим је схватио да, његова улога писца, аутора, захтева, посматрачку позицију. Као онај ко је у аутомобилу на месту сувозача.

Треба ли га осуђивати због његове повезаности са Мусолинијем?

Не мислим да треба да судимо аутору, већ да треба да покушамо да разумемо сложеност његовог карактера, па и овог односа са Мусолинијем, у датим историјским односима. Мој задатак као биографа није био да судим, већ да поставим све поуздане доказе пред читаоца, како би он стекао пуну слику.

Треба ли аутор да се повеже и са страшним догађајима и неправдама, као делом званичних идеологија, како би их описао?

Сваки писац има своје методе. У случају Малапартеа и у његовим најбољим књигама, то је испало добро, и то је разлог због којег настављамо да их читамо.

На који начин објашњавате Малапартеову потребу да пише о историјским збивањима, али да при том и мало искриви чињенице?

Извитоперавао је чињенице зато што је себи давао пуну ауторску слободу. Али, како сам на основу докумената покушао да објасним, многим стварима, о којима је писао, био је сведок или је о томе имао сазнања. Малапарте је имао снажну имагинацију, а његова моћ изобличења чињеница, како сте рекли, скоро је надреалистичка адаптација реалности какву је он видео.

Због чега вас је фасцинирао Малапарте и зашто се његова дела и даље читају?

Због тога што мислим да је важан аутор, а нисам био задовољан његовим дотадашњим биографијама, тако да сам окушао своју срећу са овом књигом.