Дипломата за тешке терене

У старту се потрудио да делује пријатeљски и пријемчиво, као и његов претходник Кајл Скот. Нови амерички амбасадор у Србији Ентони Ф. Годфри стигао је у среду у Београд с осмехом на лицу, супругом Ен Мари и псом Ларом, објавио заједничку фотографију и питао пратиоце на „Твитеру” за савет шта да пробају од хране и која места да посете, а предајући акредитиве председнику Србије говорио је на српском језику (или на српскохрватском, како стоји у званичној биографији, уз који говори и руски и турски).

Ипак, не би требало мислити да је искусни каријерни дипломата из Вирџиније, који је пре Стејт департмента служио у Америчкој морнарици (1980–1992), прекомандован из Москве у Београд да би без тензија и превише личних напора чекао пензију. Његова скоро четрдесетогодишња каријера говори управо супротно – да је човек за тешке дипломатске терене.

Пре доласка у Србију провео је у Русији четири године, као министар саветник за политичка питања, а онда и заменик амбасадора, током којих је буктао прави дипломатски рат између САД и домаћина. Од 2013. до 2015. био је директор Канцеларије за Ирак у Бироу за Блиски исток Стејт департмента, где је радио на развоју међународне коалиције за борбу против ИД-а.

Као министар саветник за политичка питања у амбасади САД у Багдаду службовао је 2012. и 2013. а као директор за Турску и евроазијску енергетику у Савету за националну безбедност, 2011. и 2012. године. Био је саветник за политичко-војне послове у амбасади САД у Анкари од 2008. до 2011, а „уписао” је и амбасаде у Јеревану, Загребу, Минску и Даблину. У Ирској је упознао супругу, с којом има кћерку и два сина.

Постао је стручњак за средњоевропске и јужноевропске послове, а у извештају за Одбор за спољне послове Сената, поводом номинације за амбасадора у Београду, додаје се и да су га дубинско познавање региона, искуство у државним органима и доказана способност да се ефикасно бави осетљивим и комплексним политичким питањима и приоритетима квалификовали да служи као амбасадор САД у Србији.

Годфри је у обраћању том одбору изразио уверење да га је део искуства из Русије „добро припремио за дужност шефа мисије у Србији”. Претходно је рекао да је потпуно свестан „агресивног понашања Русије, њеног малигног утицаја и кампање дезинформација у великом делу Европе” и да је тим амбасаде у Москви „значајан сегмент америчких напора да се супротстави овим изазовима”.

У Русији су новинари помно пратили његове контакте, посебно с представницима опозиције, чак је, како су пренели поједини медији, био и „жртва” чувеног пранкера Лексуса. У делу јавности владало је уверење да је Годфри „покровитељ” тамошње несистемске опозиције и главни човек у амбасади.

Комуникацију с политичким фигурама „на свим странама” бранио је дипломатским послом, а чини се да није избегавао да говори за руске медије. Рекао је да само не воли „новинарство из заседе”.