Европа смањује буџете за контролу хране

Најутицајније европско удружење за заштиту потрошача БЕУЦ упозорава да земље чланице из године у годину смањују новац намењен контроли исправности хране, због чега пада број инспекцијских контрола, па чак и службене статистике, која би показивала трендове.

Као пример се наводи белгијска Агенција за контролу исправности хране која је у 2017. остала без 1,78 милиона евра за контролу хране, а уместо трећине, Италијани данас годишње контролишу само 14 одсто фирми које се баве прехраном. Истичу и да је, истовремено, број инспекцијских контрола у Немачкој пао за 22 одсто.

Осим тога, БЕУЦ упозорава да земље чланице воде статистику која је међусобно неупоредива, а све то није примерено времену у којем се нижу скандали с неисправном храном, попут зараженог меса и јаја, те бројних других случајева.

Ова потрошачка организација зато предлаже да се на нивоу Европе оформи централно место на којем би били доступни статистички подаци о контроли исправности хране по земљама чланицама и знатно повећа буџет који би био предодређен за ову намену. Апелују такође и да се знатно увећају износи казни против компанија које се баве производњом хране а које не поштују прописе. Истичу да је њихово истраживање показало да се контрола исправности намирница несистемски спроводи чак и код оне хране која је чест узрок тровања, као што су јаја, месо и млечни производи.

– У ситуацији у којој храна прелази неколико граница пре него што стигне до крајњег потрошача, не можемо себи да приуштимо лоше везе у систему – поручила је директорка БЕУЦ-а Моник Гојан.

Када је реч о Србији, контролом хране бави се више различитих инспекција (према Закону о безбедности хране), али нема збирних података о томе колико се новца троши за те намене. Према прописима који су преузети из ЕУ, произвођач је сам одговоран за безбедност намирница које доставља на тржиште, тако да је одговорност пребачена на њих. Инспекције спроводе контроле према утврђеном плану на основу анализе ризика или по пријавама. У случају инцидената на тржишту следи ванредан надзор. Да ли је то довољно?

– Подаци из ЕУ су алармантни и указују на лош период пред нама. Немамо податке колико новца се издваја за контролу хране у Србији. Да ли је то више или мање него раније. Још већи је проблем што невладин сектор нема могућности да спроводи независне анализе. У министарствима трговине и пољопривреде нема конкурса ни позиција у буџету за те намене – истиче Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије (НОПС). Он истиче да је мониторинг који спроводе државне инспекције једанпут или два пута годишње „сувише мало да би били сигурни какав је квалитет онога што се потрошачима нуди”. Како каже, због тога НОПС већ годинама предлаже да се оформи буџетски фонд од наплате казни који би се користио за независне контроле хране.

– Требало би и да коначно почне у пракси да функционише национални Савет за безбедност хране. Читава је борба да се обезбеди фонд за њихов рад. Морамо да користимо добру праксу неких држава – каже Паповић и, као пример, наводи то да Босна и Херцеговина има Агенцију за безбедност производа која се финансира из буџета, али и од страних донација или новцем које уплаћују друштвено одговорне компаније. На питање који су највећи ризици на нашем тржишту када је реч о храни Паповић каже да, пре свега, треба пратити квалитет намирница.

– Рецимо, потрошачи желе да знају да ли у Србији има ГМО хране или не или која храна је квалитетнија од друге. Одговоре на та питања могу да дају само чешће контроле, али и транспарентније објављивање тих резултата – сматра Горан Паповић.