Богиња плодности и тајанствени лагуми

Зрењанин –Током извођења радова на прикључењу градске куће на мрежу топловода радници су наишли на ископине које су заинтересовале и археологе и историчаре. Локалитет је познат по томе што се овде налазила тврђава из турског доба, о чему сведоче заостали грађевински материјал, а о њеном постојању симболично говори и мурал кога је сликар поставио на основу историјских казивања. Раније су откривени и подземни тунели који са овог места воде испод реке Бегеј.

Дејан Воргић, кустос историчар уметности и Александар Шаламон, кустос археолог, обојица из зрењанинског Народног музеја, обишли су и истражили место где су се изводили радови на инсталирању топловодне мрежа. Они кажу да је реч о реконструкцији и наставку послова извођених на простору између Електротехничке школе „Никола Тесла” и Основне школе „Вук Караџић”.

– Овде су пронађени остаци позносредњовековне архитектуре, средњовековног утврђења, као и грађевина, насталих након пада тврђаве у руке Османлија међу којима је и џамија, затим архитектура новијег доба, из 18. и 19. века, а ту је и археолошки материјал нађен приликом градње Градске куће – наглашавају поменути стручњаци. Они су у прегледу пронађених ископина у најновијим радовима у башти констатовали покретни материјал у одбаченој земљи који одговара наведеним сазнањима. Радници Народног музеја су приступили површинском сакупљању ископаног материјала из одбачене земље и том приликом је утврђено да највећи део представља покретни материјал који припада периоду позног средњег века и новијег доба, а оно се огледа у керамичком материјалу „турског периода” и новијег доба, као и каменој пластици и остацима грађевинске архитектуре у виду фрагмената притесаног камена, камена аморфног облика и фрагмената опеке. Археолошки материјал из периода праисторије је потврђен само у једном делу простора у којем су извођени ови радови и представља фрагменте керамичких посуда, фрагменте животињских костију и камена. Овај археолошки материјал је опредељен у период старчевачке и винчанске културе. Најинтересантнији налаз је свакако рељефна антропоморфна представа, која је била део веће неолитске керамичке посуде, а која је пронађена у више фрагмената.

Стручњаци скрећу пажњу да добар део материјала још није очишћен, конзервиран и у довољној мери обрађен, тако да је за сада тешко дати прави суд о налазима и самом налазишту. Зато је још рано да се са сигурношћу потврди претпоставка да је у случају једне ископине, која је врло интересантна, реч о барељефу богиње плодности.

Обиласком терена регистровани су темељи из ранијих грађевинских активности, као и ниски засведени тунели, који су током 19. века били у функцији канализационе мреже и тунела за одвод воде. Они су грађени модерном индустријском циглом и спајани малтером какав данас познајемо. О „тајанственим лагумима” о којима су раније испредане приче да су водили испод реке на периферију и служили за евентуалну евакуацију из центра града када се он нађе у непријатељском окружењу.

– Свакако да није реч о остацима које можемо повезати са позносредњовековним начином градње – тврде стручњаци из Народног музеја.