Најстарија школа никад није прекидала рад

„Најстарија српска школа у главном граду смо ми јер већ 220 непрекидно радимо. Тачно је да су поједине школе пре нас почеле да раде, али оне или су прекидале рад или нису од самог почетка биле намењене образовању српске деце”, истиче за наш лист Илија Мировић, директор земунске ОШ „Горња варош”.

Ова осмолетка основана је 31. октобра 1799. на захтев живља Горње вароши, односно тадашњег српског дела Земуна. У данашњем центру ове општине у то време живело је немачко становништво које је имало своје школе. Да би то имали и Срби, при Цркви Свете Тројице је дозвољено да се оснује школа, што је учинио митрополит Стефан Стратимировић.

– Првобитна зграда школе била је на истом месту. Крајем 19. века направљена је нова зграда, са друге стране цркве, и у том објекту она је радила све до 1968. када је на старом месту изграђено садашње школско здање. Дотадашња зграда коришћена је као други део наше школе па је претворена у школу за образовање одраслих – указује Мировић.

Горњоварошка осмолетка никада се није мицала, али је ипак променила десетак држава. Готово исто толико и имена је имала. Првобитан назив био јој је  „Горњоварошка пучка школа”.

– Школа заиста никада није прекидала рад. Једино врло кратко у току Првог светског рата. Тада је једна мађарска јединица била смештена у школи. Између два светска рата звала се „Краљевић Андреј”, а после ослобађања од окупатора и „Владимир Назор”. Мислим да је то најдужи период када није мењала име. Доста бивших ђака је и даље тако зове  – додаје Мировић, професор математике који је на кормилу осмолетке већ пуних девет година.

Садашње школско здање подигнуто је у време градоначелниковања чувеног Бранка Пешића који је становао недалеко. Пре месец дана у школском дворишту урађен је и мурал са његовим ликом. И он није једини. Са ђацима се „друже” и Дарвин, Колумбо, Мокрањац, Бетовен, Архимед, Питагора, Тесла... Јер, и зидове учионица красе мурали које је претходних година израдио стрип цртач Миодраг Ивановић Микица.

– Ми га зовемо „српски Микеланђело” пошто је специјалиста за зидове. Ликовима наших најуспешнијих спортиста осликао је и фискултурну салу. Навија да надоградимо школу како би показао још креативности – каже Мировић.

Надоградња је и те како у плану.

– Наш део града стално расте, попут Миријева. Некадашње куће са по једном породицом сада мењају зграде са 30, 40 станова. То утиче и на број ђака. Ове године уписали смо три одељења са по максималних 30 ученика. Радимо у две смене и зато смо и поднели захтев за надоградњу. Требало би да се удвостручи капацитет школе. Пројекат је урађен, средстава има, гледају се имовинскоправни односи јер је утврђено да у околини поседујемо више земљишта него што је оно на коме је школа тренутно – објашњава Мировић.

Када буде дограђена, ова осмолетка имаће два спрата. Коначно ће добити и свечану салу.

У кући знања у Добановачкој улици тренутно је 660 ђака у 26 одељења и шездесетак запослених. Али, иако полако постаје тесна, у њој чељад није бесна. Радо је посећују или јој се јаве бивши ученици ко што су спортисти Дејан Станковић и Александар Каракашевић, виолиниста Стефан Миленковић, режисерка Сања Бештић, али и више некадашњих ученика који су сада факултетски професори.

У свакодневицу ове школе врло радо прсте мешају и родитељи, баке и деке. Маме и тате правници без проблема решавају сваку правну зачкољицу, поједине деке добровољно се јављају за кречење, многи међу њима редовно припремају догађаје у школи. Тако је лепа традиција постао школски вашар који се приређује два пута годишње. Како каже Мировић, на том базару редовно се скупи од 100.000 до 120.000 динара. Од тог новца уграђене су климе, набављена је неопходна опрема, замењено осветљење, уређене су зелене површине у школи... За уређење дворишта годинама добијају општинске награде, а у последње време и градске.

Неуморни су и ђаци. На школским такмичењима у природним и друштвеним наукама и спорту стално освајају награде, а и на малој матури годинама су у врху међу двадесетак земунских школа. Зато сваке године, откако је Мировић директор, најбољи ученици који су знањем и вештинама промовисали школу иду на наградни излет, што је за ђаке свакако додатна мотивација.

Корњача мирна, са зечевима проблеми

У атријуму школе деца са учитељима узгајају биљке и прате њихов развој. Већ неко време ту се друже и са једном корњачом, али и са зечевима.

– Са корњачом немамо проблема, али зечеви... Прво смо имали једног, онда су родитељи донели још једног и сад их је десетак. Имамо проблем што једу превише, па ћемо вероватно ове мале да изделимо. Недавно смо имали посету предшколаца и највише су их одушевили зечеви због чега су желели да упишу баш нашу школу – уз смех препричава Илија Мировић.