Само мајка сузе лије

Трговина наркотицима у региону, али и у Београду тема је две квалитетне и реалистичне ТВ серије: „Бесе” (понедељком на Првој) и „Групе” (недељом на РТС-у). Оне могу да изазову пажњу младе, урбане телевизијске публике која је одавно изгубила интересовање за садржаје, посебно игране, који им се нуде са малог екрана.

Ове две серије су приче о наличју града, непремостивом социјалном и генерацијском јазу.

А то да ли ће умети да виде поуку у причама о лошем друштву, сумњиво лаким зарадама и замкама ноћног живота, зависи од тога од каквог су гледаоци материјала саздани.

Наличјем савременог живота бави се и емисија „Досије” (четвртком на Првој) аутора Машана Лекића који је, осим исповести пред камерама осуђених криминалаца или полицајаца који су истраживали злочине, понудио атрактивну музичку шпицу коју је компоновао идол младих репер Цоби (који је радио музику и за популарни филм „Јужни ветар” који се бави сличном тематиком: брзим (и кратким) животом и људима из криминалног миљеа).

Ово је, највероватније, први и једини пут на нашим телевизијама да је уложен озбиљан напор да садржај доспе до гледалаца, у овом случају Цобијевих обожавалаца који напамет знају речи домаћег „гангстер репа” и певуше их без много размишљања о њиховом значењу. Да је Лекић на добро м путу сведочи податак  о томе да је „Досије: Пинк Пантер,2.део” за три дана имао 600.000 прегледа на Јутјубу. Цоби је радио песме за три сезоне „Досијеа”: „Идеш за Канаду” (са групом THCF), „Крвави Балкан” и „Моја браћа”. Делови текста хита „Моја браћа” гласе:

Да л’ си с ловом ил’ без лове

да л’ је брља ил’ је моет

 …

Браћа возе бембаре, моја браћа – сепаре

моја браћа – Сан Тропе, моја браћа – нема те

моја браћа – кум и девер, моја браћа – југ и север

моја браћа – хром и фелне, моја браћа – црни мермер

Моја браћа – брзе гиље, моја браћа – шана, вала

браћа брза су од ‘рије, моја браћа са Балкана

адреналин, срце бије, ту су браћа – добро ми је

само мајка сузе лије, моја браћа – шта се пије

Моја браћа – скупе чуке, моја браћа – ноћи дуге….

Док вредни и амбициозни млади људи ризикују да их називају штреберима, осталима се успешност дана мери тиме како им је прошао тикет на кладионици и колико су склекова направили у теретани…

Они знају о чему се пева у шпици за „Досије”: о моету (шампањцу који пију спонзоруше у сепареима сплавова), бембарама (аутомобил марке „бе-ем-ве”), брзим гиљама (скупим патикама), шана вала (крађи и провали). Црни мермер – не захтева „превод”.

Ако млађе генерације гледалаца то схвате, неће се наћи у досијеу. Ни полицијском ни телевизијском.