Сто двадесет пет година од рођења Зоре Петровић и Риста Стијовића

Зора Петровић (Добрица, 1894 – Београд, 1962)  сликарско образовање започиње на Уметничко-занатској школи у Београду (1912–1914) код професора Милана Миловановића, Ђорђа Јовановића и Марка Мурата. Од 1915. до 1919. ђак је Мађарске земаљске сликарске велике школе (проф. Лајош Деак Ебнер). Лето 1918. проводи заједно с Иваном Радовићем у Сликарској колонији у Нађбањи код професора Иштвана Ретија. У Паризу борави од 1925. до 1926, од тога два месеца у Лотовој сликарској школи. Од 1952. ради као професор Академије ликовних уметности у Београду. Члан је група Лада, Облик и Самостални. Поред учешћа на многим групним изложбама, самостално је излагала у Београду (1927, 1930, 1933/34, 1937, 1952, 1955, 1957, 1958, 1959, 1960), Сарајеву (1951), Зрењанину (1962), Кикинди (1962). После смрти, приређена је ретроспективна изложба њених радова у Београду 1978. године, а затим 1995. у Галерији САНУ. Добитник је Октобарске награде града Београда 1956. године. Дописни члан Српске академије наука и уметности је од 1961. године.

Мотив на марки: Девојка из Скопске Црне Горе (око 1952), мотив на коверти: Сељанка.

Ристо Стијовић (Подгорица, 1894 – Титоград, 1974) у Београд долази 1912. да би уписао Трговачку школу, али убрзо прелази на Уметничку школу код професора Ђорђа Јовановића. У току школовања на Уметничкој школи посећује и Мештровићев атеље у Београду. Учествује у Првом светском рату. После рата једну годину проводи у Марсеју у Уметничкој школи код професора М. Е. Алдебера. У Париз одлази 1917. и похађа до 1923. Школу лепих уметности код професора Ж. А. Енжалбера. Члан је Ладе и групе Облик.

Учествује на многобројним групним изложбама. Самостално излаже у Београду (1928, 1937, 1951, 1959, 1964, 1969), Венецији (1952), Чачку (1957), Титограду (1959). Добитник је многобројних награда и признања за своје вајарско дело. Дописни је члан Српске академије наука и уметности од 1963. године, а редовни од 1965. године.

Мотив на марки: Торзо девојке (1971), мотив на коверти: Александар Дероко (1973).

Стручна сарадња: Српска академија наука и уметности.

Графичка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар.