Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Имате ли нешто од поезије

Београд је у време преводилачких сусрета заиста био као Фиренца
Енес Ха­ли­ло­вић (Фото Р. Крстинић)

Као и у Фиренци средином четрнаестог века, када су се бежећи од куге у осами окупили љубитељи лепе речи, препуни часне љубазности, тако су се и у Београду крајем октобра, бежећи од „Великог брата”, утакмица и турбо-фолка око свог песника и писца окупили његови преводиоци на стране језике, читалачка и преводилачка публика жељна песништва и уметности.

Ове године у средишту преводилачких сусрета био је песник и писац Енес Халиловић из Новог Пазара, добитник књижевних награда „Бранко Миљковић”, „Ђура Јакшић”, „Меша Селимовић”. Присутни су били његови преводиоци, досадашњи и будући, на енглески, француски, руски, албански, грчки, јерменски, шпански, каталонски… па и латински језик.

Београдски преводилачки сусрети које организује Удружење књижевних преводилаца Србије већ пола века окупља преводиоце српске књижевности на стране језике, а уобичајено је да се они окупе око једног нашег знаменитог и превођеног писца. Прошле године био је то Драгослав Михаиловић.

Сусрети преводилаца са својим гостом песником и писцем почели су вађењем стихова из шешира: свако је извукао, као лоз, по једну песму Енеса Халиловића, са задатком да је преведе, наглас прочита, и каже коју реч о проблемима са којима се срео при превођењу. Преводи су пљуштали, звучни као киша одјекивали под сводом сале у Француској 7, на свим  језицима Вавилона. Била је то гозба уметности, племенита игра у којој се и преводило да би се потом тај превод натрашке враћао на језик оригинала. Уживало се у речима, звуковима, сликама, парадоксима преводилачких акробација.

Последњег дана преводилачких сусрета, читали смо наглас Халиловићеве песме објављене у Културном додатку „Политике”, свеже одштампане тог јутра

Ако постоји прилика да се продре дубоко у поетику писца, то су дани превођења у време Београдских преводилачких сусрета. Нико тако дубоко не улази у ткиво текста као преводиоци, ни књижевни критичари, нити пажљива публика. Превођење поезије ново је писање дела, јер преводилац не само да доноси свој језик, већ и повест тог језика изражену у песничким правилима. Зато су питања нашем песнику и писцу извирала из истинског, преводилачког сусрета са стиховима и речима. Неки од учесника, као што је то Никола Живановић, поред тога што су преводиоци, и сами су песници, тако да је долазило до живе, сочне, отворене размене ставова о уметности и превођењу, до љубазног рата различитих мишљења и сензибилитета.

Енес Халиловић био је идеални саговорник – отворен, ведар, спреман да се упусти у дубине својих уметничких намера, да покаже шта је иза кулиса, што је реткост међу уметницима. Преводиоци су имали прилике да упознају неке мање познате аспекте његовог дела, сонете и прозу. Било је речи и о његовој делатности сакупљача народних загонетки, где се показао као прави баштиник Васка Попе и Вука Караџића.

У суботу, последњег дана преводилачких сусрета, читали смо наглас Халиловићеве песме објављене у Културном додатку „Политике”, свеже одштампане тог јутра.

Београд је у време преводилачких сусрета заиста био као Фиренца.

Нажалост, Београдски преводилачки сусрети који постоје безмало пола столећа, први пут у својој историји нису добили подршку града, иако имају у називу његово име, и поред тога што окупљају најбоље стране преводиоце захваљујући којима се зна за српску књижевност у свету. Због тога је број гостујућих преводилаца из иностранства морао бити преполовљен. Треба имати у виду да је буџет града за културу готово једнак републичком за исту намену. Срећом, Министарство културе Србије имало је више слуха за културу града и омогућило да се ова гозба књижевности и превођења ипак догоди.

*Преводилац

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

utvarelko
Molim da ne predstavljate pisce sa spiskom nagrada. Evo reči estetičara " Oduvek sam u estetici zagovarao vrednosno oslobođen pristup umetnosti. To kako sada odrediti njenu vrednost, lepotu, genijalnost tvorca, jedno je od najtežih pitanja u estetici. Ja sam, konačno, razumeo da se estetska vrednost dela može odrediti ovako: estetsko se potvrđuje istrajavanjem umetničkog dela u vremenu. Tako bi se lepota jedne tvorevine merila uspehom njene izdržljivosti u povesnom."
Дрекавац
Вредносно ослобођени приступ уметности омогућава промоцију безвредног. То имате свакодневно на свим каналима ТВ, а ако треба сачекати да прође 100 година од смрти уметника да о њему разговарате, можете чекати то мало времена гледајући утакмице.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.