Вурда – радост за непца

У Бабушници је крајем октобра, осми пут заредом одржана „Вурдијада”. Манифестација је осмишљена и организована у циљу промоције вурде, јединственог млечног производа дубоко укорењеног у традицији овог краја које овдашње домаћице припремају код својих кућа.

Сировина је посебна по свом саставу првенствено због тога што говеда и овце, од раног пролећа до касне јесени, пасу на ливадама овог брдско-планинског краја, а за зиму се обезбеђује сено с истих тих пашњака. Рецептура за припрему и чување, која је у односу на сродну групу кисело-казеинских (искључиво од млека) сирева специфична само за овај производ, преноси се од памтивека с поколења, на поколење.

Бренд мале вароши

Прва „Вурдијада” одржана је у другачијем амбијенту, са знатно мање излагача. Амбициозна млада идеја, осам година касније, постала је прави бабушнички бренд. Милан Стаменковић, директор Туристичке организације Бабушница, истиче да је данас готово немогуће поменути ову варошицу, а да се не надовеже и прича о „Вурдијади”. Ово је прилика да се млади људи присете старих вредности и да се увере да могу и сами да допринесу развоју туризма овог краја. Све је већа потражња, самим тим и већи број произвођача, па се надају да ће временом изазвати већу заинтересованост нових нараштаја да остану на селу и с поносом на овај производ наставе традицију својих предака и допринесу развоју лужничког краја. Једино тако Бабушница, од мале општине из које се одлази у свет, може постати место с новим приликама и бољим условима за живот.

Своје умеће излагачи су спремни да поделе с посетиоцима. Тврде, није компликовано.

Верица Ђорђевић вурду прави од малих ногу. Учила је од мајке. Она једноставно само „поткваси” млеко, обично користи кравље, али може и овчје, и козје, које потом процеди кроз густу газу. Неки човек ју је, каже, питао да ли ставља густин, а она и не зна шта је то. У ту глатку, снежнобелу киселкасту масу додаје само со и ништа друго. Тако може да се одржи целе зиме, а одлично се слаже са сувим месом.

Упознали смо и Бранку Видановић коју је у ове крајеве из Котора довела љубав. Удала се и сада живи у оближњем селу. Прихватила је све обичаје и традицију, а уз помоћ и подршку супруга лако је савладала и како се припрема вурда и сада с поносом представља свој производ.

Становницима овог дела Србије вурда је, баш оваква каква се једино прави у Бабушници и околним селима, позната од давнина. Међутим, чини се да су је баке и мајке толико добро и љубоморно чувале да је она годинама била привилегија у којој су уживали само они који су случајно или намерно свратили у Бабушницу. Било је потребно доста времена, упорности и воље да се за овај изузетан млечни производ чује и шире. Све чешће познаваоци истичу да је реч о правом гастрономском открићу 21. века. То је знак да је учињен велики корак у пласману овог производа.

– „Вурдијада” је врло значајна за наш крај, јер доприноси економском, привредном, а посебно туристичком развоју Бабушнице. Сви су вредно радили на промоцији ове манифестације, али највећу захвалност дугујемо сточарима и вредним домаћицама. Сви они својим искуством, радом и трудом учествују у процесу стварања специјалитета овог краја и раде на очувању вишевековне традиције – рекла је Слађана Николић, председница општине, истичући да о значају и озбиљности ове манифестације говори податак да ове године међу 180 излагача, који представљају производе од млека, здраву храну и јела националне кухиње, нису присутни само представници лужничког краја и Србије, већ их има и из Бугарске, Македоније и Швајцарске.

Препорука лепог Брке

Стручни жири је међу њима изабрао најбоље. У улози председника комисије и ове године био је неко ко је већ добро упознао укусе овог краја, Ненад Гладић, гастроном и ТВ водитељ, познатији као Лепи Брка.

– Нисам из ових крајева, али годинама сам долазио у Белу Паланку на „Дане банице” и тамо је било излагача који су донели вурду. Тада сам први пут пробао овај специјалитет и то је било довољно да подржим њену промоцију. Вурда је такорећи била на самрти. Није се могла купити нигде ван Бабушнице. На срећу, овај деликатес, чији мирис и укус никога не остављају равнодушним, све чешће је на понуди бројних етно-ресторана широм наше земље. Свако ко једном проба вурду не може одолети њеним чарима, јер овако нешто није окусио до сада. Ко не верује, нека следеће године дође и сам се увери у то. Нуде се две врсте вурде. Блага, која се мени више допада, јер је употребљивија, може да се ставља и у слана и у слатка јела. Али, овде људи више воле пикантнију, зрелу вурду у коју се додају и црвене паприке. Тешко је рећи како се одређује која је најбоља. Рецимо, горка нота није пожељна. Није она покварена, али није ни пријатна за јело. Све остало је субјективан доживљај – објашњава Ненад Гладић.

Планинским стазама Лужнице

Ова гастро-туристичка манифестација, покренута 2012. године, већ наредне је била уврштена у понуди дешавања туристичких агенција у суседној Бугарској. Међутим, гости не долазе у Бабушницу само због „Вурдијаде”.

Једна од атракција је и јединствена у свету, традиционална међународна манифестација „Успон на Руј” под слоганом „Само је небо граница”. Планина Руј надвија се над српском Лужницом и бугарским Знеполем. Највиши истоимени врх је 1.706 метара надморске висине. Сваког трећег викенда у јуну месецу на граничном врху сусреће се око хиљаду планинара са српске и бугарске стране.

Крајем јануара или почетком фебруара одржава се и „Лужнички мегдан”. Најхрабрији и најсналажљивији спортисти с Балкана учествују на дводневној зимској спортско-авантуристичкој трци у природи на општини Бабушница. Потребно је познавање турноскијања, алпинизма, оријентиринга, планинарења, спелеологије...