МАТ: плате у јавном сектору не угрожавају буџет за наредну годину

Повећање плата у јавном сектору, које је предвиђено буџетом за наредну годину, не угрожава макроекономску стабилност и биће подстицај привредном расту, а делом ће надокнадити утицај неповољних фактора из спољног окружења. Сем тога, искуство показује да након повећања плата код државе и приватни сектор повећава зараде. Рачунице показују да приватни сектор неће имати већи трошак и смањење конкурентности због тога, оценио је Иван Николић, уредник публикације „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ), на представљању новог броја, коментаришући у јавности изречене замерке на предлог буџета, по којима је велики део новца издвојен за плате у јавном сектору.

– Србија је у претходне три године направила довољну резерву продуктивности која обезбеђује да последично виши трошак рада за привреду не буде баласт који би битно окрњио њену ценовну конкурентност – рекао је Николић подсећајући да је цена радне снаге код нас традиционално ниска.

По њему, повећање плата је неизбежно и због покушаја да буде ублажена тенденција одласка радне снаге из земље због већих плата на западу ЕУ. Државе централно-источне Европе, покушавајући да ублаже ту појаву у одређеним занимањима, попут лекара, учитеља или возача, сукцесивно су повећавале плате знатно брже од реалног раста БДП-а. Примера ради, у 2002. години у Мађарској су из тих разлога за 50 одсто повећане плате наставницима и медицинским сестрама. Слична стопа раста била је и 2012. године, с тим што их је мађарска влада обавезала да са повећањем плата остану на радном месту најмање пет година. У Пољској је усвојен закон којим се гарантују нивои зарада лекара, чиме је гарантовано повећање плата од 40 одсто за лекаре. У Румунији је од марта 2018. године на снази селективно планско повећање плата запосленима у здравству, по којем је лекарима опште праксе просечна нето плата повећана на 1.673 евра. Плате су једнократно повећане и наставницима за 20 одсто, па је њихова нето плата 660 евра.

По Николићевим речима, издаци за капиталне инвестиције се повећавају и чиниће четири до пет одсто бруто домаћег производа (БДП), док је предвиђен умерени дефицит од 0,3 одсто, а питање је да ли ће он бити и реализован, јер је и ранијих година био предвиђан симболичан дефицит, а крајњи резултат је био да је државна каса била у суфициту.

Миладин Ковачевић, сарадник МАТ-а, оценио је да се повећање плата уклапа у параметар да оне износе 10,5 одсто БДП-а, да то повећање не угрожава макроекономску равнотежу и да је нужно, јер у државним сервисима заостајемо.

– У овом периоду, када немамо проблема са јавним дугом ни фискалним ни трговачким неравнотежама, повећање потрошње и плата је пожељно. Што се тиче капиталних инвестиција, 2020. година биће прва у оквиру петогодишњег инвестиционог циклуса. Питање је само може ли се тај повећани износ од 260 милијарди динара реализовати у року од годину дана – рекао је Ковачевић.

Индустријску производњу у Србији смањују „Фијат”, таксе и свињска куга

Пад производње у прехрамбеној индустрији због такса Приштине и обуставе извоза месних прерађевина због свињске куге, као и смањење производње моторних возила у фабрици „Фијат Крајслер аутомобили” у Крагујевцу, највећи су проблеми у домаћој економији јер су у септембру умањили укупну индустријску производњу, оценио је Стојан Стаменковић.

Он је рекао да је прерађивачка индустрија у Србији имала успоне и падове током године и да је у септембру достигла међугодишњи раст од 1,7 одсто, а да није било проблема у прехрамбеној индустрији, прерађивачка би забележила раст од четири одсто.

– Прехрамбена индустрија изгледа као нерешив проблем јер умањује динамику читаве индустрије, а производња моторних возила и приколица на први поглед не оставља утисак проблематичне области јер је њен негативан допринос у септембру од један процентни поен минималан, али остаје проблем због дугорочног опадања производње у ФЦА – рекао је Стаменковић.

Додао је да је трећа област која прети да постане проблем производња основних метала, коју ограничавају лимити у ЕУ.