Човечанство пред „климатском кризом” упозорава 11.000 научника света

Човечанство је пред „климатском кризом” наводи се у драматичном саопштењу 11.000 научника из 153 земље, уз позив да се климатска криза ублажи и преокрене,

„Јасно и недвосмислено изјављујемо да се планета Земља суочава са климатском кризом”, наводи се у саопштењу. „Да бисмо осигурали одрживу будућност, морамо променити начин на који живимо. Што подразумева велике трансформације у начину на који наше глобално друштво функционише у интеракцији са природним екосистемима.”

Међународни савез научника и истраживача упозорава да човечанству прети „неизрецива патња” уколико значајно не побољша заштиту своје планете.

Изјава је објављена у часопису „BioScience” поводом 40. годишњице прве светске конференције о клими, која је одржана у Женеви 1979.

„Удружили смо се да прогласимо климатску кризу, јер су климатске промене оштрије и убрзавају се брже него што су научници очекивали”, каже Бил Рипл, професор екологије на Државном универзитету Орегона и коаутор упозорења. „Многи од нас осећају као да нам нестаје времена за акцију”.

Рипл је написао упозорење човечанству 2017. године, које је потписало више од 15.000 научника, детаљно навео штету коју су људи направили природном окружењу и захтевао промене.

Ажурирано упозорење објављено данас, посебно је усмерено на климатску кризу и обједињује годишње податке о расту становништва, губитку шумског покривача, емисији загађујућих гасова који загревају планету и потрошњи енергије у последње четири деценије. Саопштење указује на забрињавајуће тенденције: већина мера утицаја човека на климатске промене иде у погрешном смеру још од 1979. године.

Нови документ представља шест међусобно повезаних корака који би могли ублажити неке од ефеката „ванредне ситуације”, уз позив на велике промене у начину функционисања друштва.

Примена масовне праксе енергетске ефикасности и прелазак на обновљиве изворе с ниским уделом угљеника први је од шест корака.

Други корак је смањење емисије климатских загађивача као што су метан, угљенична једињења и хидрофлурокарбони.

Трећи је обнављање екосистема Земље уз помоћ морским гребенима, шумама, степама и другом, и уз спречавање нестанка станишта и биодиверзитета.

Четврти корак је смањење потрошње хране животињског порекла и уместо тога исхрана људи заснована на биљном пореклу намирница.

Пети корак је прелазак с политике сталног раста БДП-а на политику трајног одрживог екосистема и побољшања добробити људи.

Последњи, шести корак који су предложили научници је стабилизација, а затим смањење бројности становништва света у мери која обезбеђује социјални интегритет.

Те предлоге и упозорење је потписало 11.258 научника из 153 земље и из многих научних дисциплина - од астрофизике до неурологије. Аутори су тај чланак објавили и на друштвеним мрежама и директно послали е-поштом научницима који су били потписници претходног упозорења.

„Добили смо потписе подршке од широког спектра научника што вероватно одражава да су и они сведоци утицаја промене климе на биљке, животиње и екосистеме које проучавају”, рекао је Томас Њусом, еколог са Универзитета у Сиднеју и коаутор документа.

Није све ружно и туробно, наводи технолошки амерички сајт (CNET), како преноси Бета. Као охрабрујући знак аутори истичу недавно нагло јачање климатских протеста и масовних покрета за промену политике. Изгледа и да неки подаци наговештавају да стање такође иде у позитивном правцу. Аутори преносе да се глобална стопа плодности успорава, а потрошња електричне енергије од сунца и ветра расте, али примећују да се чак и ти елементи праксе поново преокрећу у супротном смеру.

Хитна реакција, закључују аутори, донеће човечанству много веће благостање него што се може постићи „радећи као обично”.

Сведоци смо да се до сада користило неколико фраза за описивање загревања Земље. Почело се с „глобалним загревањем” и прешло се на „климатске промене”. У новије време аутори и публикације користе термин „климатска криза”. Ситуација је, по последњим подацима, толико тешка да је човечанству сада, у критичној фази, све теже да се преокрене судбину.

Зато се на много места и нивоа - од локалних савета до целих земаља, широм света, проглашава „климатска ванредна ситуација”. Незнатна промена израза је уверљива и могла би надахнути позив на акцију.

Декларације - упозорења сматрају се првим кораком да би се рекло: „Треба да учинимо више” како би се зауставили и потом поништили ефекти климатских промена, уз позив државама и креаторима политике да заузму одлучнији став.

У мају 2019. године парламент Велике Британије је прогласио „климатску кризу” у тој земљи, првој у свету која је то учинила. У САД је јула ове године, троје сенатора подржало захтев да се то учини и у САД.

Нови рад коалиције научника и истраживача се придружује низу захтева за акцију да би се зауставио штетан утицај промене климе, али они не нуде списак решења.

Уместо тога, рекао је Рипл, упозорење научника и „шест предложених међуповезаних тачака требало би да буду основа за хитно покретање, управо сада, много шире расправе о томе како се боримо против промене климе”.