Недеља, 18.05.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дража Михаиловић ипак добио улицу, али у Десимировцу

Скупштина Крагујевца усвојила предлог житеља Десимировца, па је вођа четничког покрета у Другом светском рату добио улицу у овом месту, не у самом граду
Улица која је понела име команданта Југословенске војске у отаџбини (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Поједини медији и даље извештавају да је Скупштина града прихватила иницијативу Покрета обнове Краљевине Србије да вођа четничког покрета у Другом светском рату Драгољуб Дража Михаиловић добије улицу у Крагујевцу – што није тачно. Разјашњења ради, одборници су на седници Скупштине града прошлог петка усвојили предлог житеља оближњег Десимировца, па је чича Дража добио улицу у овом месту, не у самом Крагујевцу, за шта се залагао ПОКС.

– Иницијатива Покрета обнове Краљевине Србије није могла да уђе у скупштинску процедуру због формалне мањкавости. Предлог је био начелан и у њему није била назначена конкретна улица коју треба да добије Михаиловић. У предлогу Месне заједнице Десимировац је тачно наведено која је улица у питању, што је, по процедури, еопходно – наводи Сузана Павловић, секретар Скупштине града.

Предлог да се команданту Југословенске краљевске војске у отаџбини додели улица, житељи Десимировца су преко месне заједнице упутили децембра 2018. године, а иницијатива ПОКС-а је на адресу Скупштине града Крагујевца стигла у априлу ове године.

– Иницијатива ПОКС-а може да уђе у редовну процедуру, чиме се отвара могућност да Драгољуб Михаиловић заиста добије улицу или трг у самом Крагујевцу, онако како је то ова организација предложила. За сада је Дражи Михаиловићу додељена улица у насељеном месту на територији града, како се то каже административним речником – објашњава Павловићева за „Политику”.

Десимировац је од Крагујевца удаљен десетак километара, а улица која је названа по четничком вођи званично носи назив Ђенерала Драже Михаиловића. У предлогу Десимировчана је назначено да је реч о улици број 4, која има следећи опис: „Улица почиње од улице 1, између к. п. 818 и к. п. 970/2, иде делом дуж к. п. 813, прелази на к. п. 775, на којој се завршава између к. п. 769/3 и к. п. 778/2, све у КО Десимировац.”

– То је прва лево после „Агрожикена” – објашњава нам заменик председника ПОКС-а Мирко Чикириз.

(Фотодокументација Политике)

У разговору за „Политику” Чикириз инсистира на суштини иницијативе политичке организације коју представља.

– У овом случају је важна суштина јер је Крагујевац постао први већи град у Србији на чијој територији је једна улица названа по Драгољубу Михаиловићу. Тим чином је исправљена неправда према једној од најзначајнијих личности у историји Србије – наводи наш саговорник, иначе државни секретар у Министарству правде.

После реакције Крагујевчана, који су незадовољство одлуком Скупштине града исказали на друштвеним мрежама, огласио се и Савез удружења бораца Народноослободилачког рата. Субнор Крагујевца и Шумадије у саопштењу наводи: „Осуђујемо став одборника без обзира на идеолошку и политичку припадност јер су заборавили на жртве четничке каме.”

Коментари66
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

iz glave
Дража није био вођа четничког покрета већ комадант ЈВуО, једине легалне војске на тер Југославије до 1944. А четништво је било вид борбе, пошто је фронтовски, армијски био немогућ. Четништво је српска реч за герилу и партизанство. Јадно је да "наши" историчари не знају или намерно изобличију догађаје, што нас, како видимо, у ових 30г прескупои кошта. Верујем да Ђенерал са Војводама и Ђенералима дружи и чека још неколико њима равних да допуне плејаду српских војничких дивова.
Леон Давидович
Када је војска Краљевине Југославије након Априлског рата капитулирала за освајача то јест снаге Осовине нико више ко им пружа отпор није легитиман већ је за њих легитиман само онај ко њима служи и тако су се понашали до краја рата.. За Савезнике који се боре против Осовине легитиман је онај ко се бори против Осовине. На основу борбе НОП-а против Осовине Савезници су их након Техеранске конференције сматрали легитимним савезником у борби против Осовине и тако је било до краја рата.
Tasa
Krajem 1941 g. JU vlada u Londonu prihvatila je Drazine cetnike za svoju vojsku, a januara 1942 preimenovala u JVUO. Legitimna vojska je morala da postuje medjunarodne ratne zakone i konvencije, pa su zbog toga cetnicki zlocini jos tezi. Legitimitet se stice borbom,gubi pasivnoscu. Draza je legitimitet izgubio 1943 na Teheranskoj konf. Kada su NOP i Tito priznati za jedinog legitimnog predstavnika JU naroda, uskracena mu pomoc i usmerena partizanima.
Branko MB
@Kenedi.Napisali ste meni da treba da znam da su četnici od 1941-1945 godine bili na strani Nemaca.Ja znam da je to rekao drug Tito ali ja znam da sam učio istoriju NOB-a i da sam zapamtio da su partizani i čet-nici zajedno oslobodili Višegrad koji je bio u sastavu NDH i da su partizani i četnici imali zajedničku fabriku municije u Užicu.To piše u jednoj knjižici "Borba naroda Jugoslavije 1941-1945.
Леон Давидович
У борби против окупатора и квислинга погинуло је око 300000 бораца НОР-а, а фасификатори историје тврде да су се борили само против ЈВуО. Из тога би произашло да су толики изгинули од ЈВуО. То је противно сваком логичном размишљању што значи да фалсификатори историје ни о чем и не размишљају већ само избацују пропагандне пароле.Или на пример ко је учествовао у ослобођењу Београда и завршним операцијама за ослобођење земље?
Горан М.
Сви који су против Драже су за Тита, његова дела и уређење државе по његовом укусу. Зато се баталите проповеди о Србству.
Магла, магла...свуда око нас.
Прво о четницима, њиховој борби и понашању према народу и свима онима који нису мислили као четници Д. Михајловића могу да говоре само они који су на својој кожи осетили четничке кољаче- тројке у шубарама, с камама и бајонетима. Сви други морају да се служе само документима. Прво од самих четника, затим немачких архива и страних изасланика и не тако малих филмских материјала. Несрећа је што су Срби уништили немачку филмску архиву хиљаде км. филмске траке из Ташмајданских лагума.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.