Коме одговара непроцесуирање ратних злочинаца

Од нашег дописника

Сарајево – Ревидирана стратегија за процесуирање предмета ратних злочина у БиХ, конципирана на начин да би убрзала решавање најтежих кривичних дела и као таква усаглашена и подржана од релевантних, како домаћих тако и страних институција, више од годину дана чека на усвајање.

Главна препрека да се дође до тог документа, у којем је јасно назначено да би сви предмети ратних злочина били процесуирани до 2023. године, јесте опструкција бошњачких чланова Савета министара БиХ, „диктирана” из Странке демократске акције (СДА) коју они представљају у тој институцији.

Председавајући Савета министара у техничком мандату Денис Звиздић од јула прошле године, када је његова партијска колегиница и министарка за људска права и избеглице БиХ Семиха Боровац „минирала” први покушај усвајања ревидиране стратегије, држи тај документ у фиоци и занемарује упозорења представника надлежних институција БиХ и Републике Српске да одлагање његовог усвајања „обесхрабрује и вређа жртве злочина”.

Због таквог Звиздићевог приступа и, како критичари тврде, намерног успоравања достизања правде у више од 550 нерешених предмета ратних злочина, колико их постоји у Тужилаштву БиХ, из Надзорног тела за процесуирање ратних злочина иступили су представници Републике Српске. Иначе, ревидирана стратегија, која, између осталог, третира и дисциплинску одговорност за тужиоце који предмете не процесуирају у року, добила је подршку и Владе Републике Српске.

Правни стручњаци упозоравају да неусвајање стратегије (Боровчева је раније више пута изјављивала да је „овај, још увек актуелни сазив Савет министара неће сигурно усвојити”) отвара простор не само за успоравање решавања предмета ратних злочина „у којима је именовано више од 4.500 починилаца и исто толико предмета у којима су починиоци непознати” него и за подизање међунационалних тензија.

Милан Тегелтија, председник Високог судског и тужилачког савета БиХ (ВСТС), чији су представници учествовали у изради садржаја ревидиране стратегије који је „усаглашен међу свим партнерима који се баве овом проблематиком”, за наш лист каже да је убеђен да ће неусвајање тог документа изазвати озбиљне последице и допринети да стање у тој области буде још горе.

„То ће, сасвим сигурно, успорити, па и онемогућити да се сви ратни злочини испитају, истраже, процесуирају и осуде. Време не иде у корист њиховог процесуирања, сведоци и осумњичени умиру. Потпуни је апсурд залагати се декларативно за унапређење процесуирања ратних злочина, а не усвајати стратегију која тако нешто омогућава”, рекао је Тегелтија за „Политику”, наглашавајући да БиХ, због одлагања усвајања стратегије, фактички нема стратешки документ за процесуирање ратних злочина, јер је старој стратегији давно истекао рок.

И Јосип Грубеша, министар правде БиХ, који је предлагач ревидиране стратегије, сматра да се мора прекинути са политизацијом и одмах усвојити документ који ће жртвама злочина коначно омогућити да добију сатисфакцију и да иза решетака виде оне који су им нанели бол.

„Жалости ме, па морам рећи и љути, чињеница да је овај квалитетан и добар документ толико дуго на леду. Потребно је да га они, који блокирају усвајање, објективно сагледају и престану с политизирањем, те признају да је незнање и лобирање имало за последицу да овај документ оволико стоји, а никако објективни недостаци које, на крају крајева, нико све ово време ни не види”, навео је Грубеша у недавној изјави за „Глас Српске”.