Француски „Јадници” победници „Слободне зоне”

Победник међународног такмичарског програма 15. фестивала „Слободна зона” у Београду је, према одлуци жирија којем је председавао француски критичар и публициста Жан Пјер Рем, француски дебитантски филм „Јадници” Лађа Лија пролетос, награђен и у Кану.

Лијеви „Јадници”, иако тематски и те како има везе, није рађен према истоименом роману Виктора Игоа, већ је за њега сценарио исписао овај данашњи живот у једном од париских предграђа, у којем је одрастао и овај црнопути француски аутор.

Филм је жестока политичка драма о социјалној беди у француским предграђима у којима углавном живи популација „магребских дошљака”, о полицијском насиљу, недостатку образовања и друштвене бриге. Филм као да вришти: „Комшије, погледајте нас!”, а негде у целој филмској крими-причи и самом следу догађаја јасна је Лијева намера да свету покаже да се готово ништа није променило од 19. века, када је Виктор Иго и написао свој чувени роман. Беда је остала готово иста. Незадовољство кулминира и паљевинама по париским улицама, током протеста „жутих прслука” и томе се не види крај. Овај филм је заслужио добре оцене, не толико због каквих редитељских мајсторија колико због провокативне и важне теме о којој треба гласно говорити.

Из победничког филма „Јадници” Лађа Лија (Фото прес служба 15. „Слободне зоне”)

аграда за најбољи ангажовани филм у Регионалном такмичарском програму „Балкански хоризонти” припао је румунским „Чудовиштима” редитеља Маријуса Олтеануа (летос награђен за најбољи сценарио на фестивалу у Херцег Новом), према одлуци жирија којем је председавао независни француски продуцент Гијом де Сеј. Олтеаунов филм је мудро исписана породична драма о кризи између брачног пара, који је пред светом и породицом складан, а насамо нетрпељив до крајњих граница. Олтеану отвара простор за сагледавање свих унутрашњих демона човека и жене, личних потреба, убеђења и животних очекивања и поставља питање да ли је растанак највећи доказ љубави...

У овом такмичарском програму награду за најбољи филм који третира људска права супериорно је освојила хрватска ауторка Дана Будисављевић за свој црно-бели хибридни филм „Дневник Диане Будисављевић”, у којем је са великом дозом достојанства отворила и осветлила важну историјску тему, испричавши комплексну и осећајну причу о истинитој личности. О Диани Будисављевић и њеној хуманој и важној мисији спасавања на хиљаде српске деце из усташких логора током Другог светског рата у тада званој Независној држави Хрватској (НДХ).

Филм Будисављевићеве који се гледа без даха, уз осећање немог ужаса и тешке кнедле у грлу, освојио је и важну награду публике. Она га је на премијери на 15. фестивалу „Слободна зона” испратила на ногама, са овацијама. Сличне реакције очекују се и у биоскопским дворанама, јер овај филм одмах креће и у редовну дистрибуцију у Србији.

Награда за најбољи ангажовани филм у програму „14+” који је био намењен млађој фестивалској публици, припала је „Звезди од 100 кила” француске ауторке Мари-Софи Шамбон, о претилој девојчици чији је једини сан да постане астронаут.

Чланови жирија у оба главна такмичарска програма доделили су и своја специјална признања. У Међународном такмичарском програму оно је припало суданском филму „Разговор о дрвећу” Сухаиба Гасмелбарија, док је ово признање у Регионалном програму освојила српска ауторка Јелена Раденовић за свој документарни филм „Уметност сећања” („Milestones”).

Раденовићева је свој 62-минутни документарац радила у копродукцији са Белгијом и Великом Британијом. У њему се бави монументалним споменицима подигнутим у периоду социјализма на тлу бивше Југославије и то са тезом да примери појединих споменика показују да ће права уметност опстати и преживети смене идеологија и политичких убеђења. Јер, у највећем делу реч је о апстрактним конструкцијама лишеним идеолошких симбола и култа личности, о уметничким делима чији је облик и дизајн, често и футуристичка визионарност, али и импресивна техничка изведба и дан-данас модеран. И пре свега – реч је о симболима људског страдања, човекове борбе за слободу, за бољу и светлију будућност. У филму „Уметност сећања” Јелене Раденовић о томе сведочи скулптор, професор Миодраг Живковић, аутор споменика на Кадињачи, Тјентишту и у Крагујевцу...

Програмске целине и овог 15. фестивала „Слободна зона” биле су у знаку филмова који се баве алармантним порастом насиља и десничарског екстремизма у свету, етничким и социјалним тензијама, активизмом и начинима борбе против недемократских режима, као и незајажљивошћу либералног капитализма. Фестивал је угостио и независног канадског аутора Денија Котеа који је, још током одржавања 60. Солунског фестивала где је такође био гост, и у Београду одржао свој мастер клас.

Због интересовања гледалаца, љубитеља „Слободне зоне”, организује се и фестивал на бис. Тако ће се данас пред публиком у Дворани културног центра Београда репризно наћи и победнички „Јадници” Лађа Лија, снолики и снажан документарац „Кордиљери снова” легендарног чилеанског аутора Патрисија Гузмана и музички документарац „Туста”. Цене улазница за „Слободну зону” на бис су 300 динара.