Неосетљивост на инсулин

Што смо старији, већа је вероватноћа за инсулинску резистенцију. Хипертензија и повећане вредности холестерола и триглицерида такође су фактори ризика. Инсулинска резистенција иде подруку и са другим медицинским стањима, као што су масна јетра и артериосклероза. Такође, фактор ризика је и генетика, али то је нешто на шта не можемо утицати.

Инсулин је хормон који лучи панкреас. Улога инсулина јесте да омогући ћелијама организма да метаболишу глукозу (шећер). Код особа код којих је дијагностификована инсулинска резистенција, панкреас производи инсулин у нормалној мери, али се он не може употребити на ефикасан начин. Ћелије у довољној мери не апсорбују глукозу, па се она акумулира у крви. Организам (читај: панкреас) на ово стање реагује тако што производи још више инсулина, па тако долази до хиперинсулинемије. Инсулинска резистенција је, дакле, неосетљивост на инсулин и не треба је мешати са дијабетесом.

Инсулинска резистенција повећава вероватноћу за развој дијабетеса типа 2. Код инсулинске резистенције ниво шећера у крви виши је од нормалног, али није толико висок као код оболелих од дијабетеса. Инсулинска резистенција не мора да доведе до дијабетеса уколико смањите вероватноћу за његов развој. У том смислу повећајте физичку активност, редукујте претерану телесну тежину и храните се здравије.

Нису само гојазне особе неосетљиве на инсулин. Главни фактори ризика поред БМИ који је већи од 25 јесу физичка неактивност и исхрана којом доминирају рафинисани угљени хидрати (пецива, бели хлеб, тестенине, кромпир, газирани напици, индустријски производи са шећером итд.). Ако у обзир узмемо неправилну исхрану, све набројано захтева да панкреас лучи знатне количине инсулина. Што се више производи инсулина, све је мањи одговор тела на њега.

Отпорност на инсулин у раној фази углавном не изазива уочљиве симптоме. Тако можете бити несвесни своје болести годинама, нарочито ако не проверавате ниво шећера у крви. Симптоми након те почетне фазе буду видљиви ако имате:

– гојазност, БМИ > 25 нарочито уколико је распоређена на стомаку, грудима и у трупу

– поспаност, нарочито после оброка

– хроничан умор и недостатак снаге упркос обилним оброцима у току дана

– недостатак концентрације, летаргија, депресија

– зависност од слаткиша и заслађених пића

– лако добијање на тежини, а слаба или никаква могућност мршављења када је особа на дијети

Наравно, анализа крви на глукозу је најбољи начин да проверите да ли имате отпорност на инсулин. Свакако посетите вашег изабраног лекара уколико посумњате на инсулинску резистенцију.

Истраживањима је утврђено да уколико сте имали БМИ > 25 и смршате за десетину своје тежине (на пример са 100 на 90 кг) преполовили сте шансу за настанак инсулинске резистенције и дијабетеса тип 2.

Прави програм исхране свакако може да вам помогне, а оброци треба да буду здрави, уравнотежени и благовремени. Нема прескакања оброка и преждеравања, а обавезно треба уврстити и свакодневну физичку активност. Реално сагледајте своје могућности и циљеве и спроводите их тако да вам цео процес буде одржив.

Јасна Вујичић, нутрициониста
www.nadijeti.com