Са Косова стиже 181 врста производа

Са Косова је у првих девет месеци ове године допремљено 41.500 тона робе у вредности од 17,4 милиона евра, што је готово три пута више него што су Србија и Босна и Херцеговина заједно пласирале на то тржиште од увођења такса.

Према подацима које је недавно саопштио директор косовске царине Бахри Бериша, пласман робе из ове две земље вредео је свега шест милиона, што је у случају Србије огроман губитак будући да су произвођачи пре блокаде на тржиште Косова допремали робу у вредности од 440 милиона евра.

У Привредној комори Србије кажу да је ове године у централну Србију улазила 181 врста производа са Косова, на првом месту цеви, затим смрзнуте малине, лигнит, душеци, вино, различити материјали, радијатори за централно грејање, гвожђе и челик.

Ова листа првих десет производа није се значајније променила у односу на прошлу годину, када је са Косова стигло готово 48.000 тона робе у вредности од 26,9 милиона евра. То би могло да значи да увођење такса на робу из Србије није спречило проток робе са друге стране, па постоје изгледи да до краја ове године не буде забележен пад вредности и количине робе са Косова која се пласира у централну Србију.

Чињеница је, ипак, да у случају малина, које су на другом месту по пласману у Србију, није реч о воћу које стиже са малињака албанских произвођача. Оне се, према речима стручњака, највише гаје на подручју Штрпца, Призрена, Драгаша и Средачке жупе.

Србија је, иначе, четврто тржиште за пласман робе са Косова са уделом од пет одсто. Роба која са Косова улази у Србију иначе мора да буде прописно декларисана, односно не сме да се наводи „република Косово” као земља порекла. Министарство трговине је дало препоруку на који начин се роба декларише. Како су за наш лист објаснили у Одељењу граничне инспекције за безбедност хране, на декларацији као земља производње, односно увоза, може да се наводи „Косово*” (са фуснотом која упућује на Резолуцију УН 1244), „Косово/1244 РС” „Косово, Србија”, „Косово/Србијa” или „Унмик/Косово”. Свака од тих ознака мора да буде истакнута и на латиници, наводе у Министарству трговине.

Каква је иначе процедура за промет робе са Косова? Ако из других земаља Европске уније пошиљке преко Србије иду у јужну српску покрајину, контролише се да ли је документација статусно неутрална. Сертификат или фактура не смеју да буду на „република Косово”, али може да стоји „Косово”. Пошиљке с непрописним декларацијама се враћају. Иста процедура је и када иде са Косова ка западној Европи. Када роба иде из централне Србије на Косово и обрнуто, од 2012. године се поштује процедура установљена Бриселским споразумом, кажу за наш лист у овом одељењу. Питање декларисања поново је покренуто у јавности пошто су медији објавили да се на нашем тржишту продају бомбоњере произведене у Призрену, спаковане у облику заставе „велике Албаније”, са декларацијом „увоз са Косова”. Управа царине саопштила је да су ове и прошле године биле четири испоруке произвођача „Камила” са Косова и да је увозник фирма из Новог Београда.

У Царини су рекли да у увозној документацији, као ни са отиска печата предузећа са територије АП КиМ нису уочене одреднице нити карактеристике државности. Односно да је документација била комплетна, са неопходним сертификатима исправности и да није било сумњи због којих би товар био детаљно прегледан. Тако да царински службеници нису ни могли да виде декларацију на самом производу. Назив добављача није саопштен.