Петак, 01.07.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дрво није кукуруз

У беспоштедној трци за бољим животом човек је стигао до апсурда – прети му да сам себе уништи
Слапови Изубре – шума штити воду, али штити и од воде (Фото из монографије „Заштићена подручја“)

За садњом дрвећа протеклих дана настала је права помама. Сади се у Тителу, Нишу, Новом Саду... Компаније се утркују у демонстрацији друштвено одговорног пословања, бризи о очувању животне средине, па су саднице постале популарне. Наравно, ово је, само по себи, добро. Подиже се свест о потреби очувања шума, али за то је потребна садница, припремљена површина где се може биљка и посадити и примити и очувати. Није довољна само добра намера. Дрво није кукуруз па да за годину дана има и плод. Како шумари кажу – од сетве до жетве прође и 100 година.

– Одгојили смо надчовека који је успео да поремети природну равнотежу. Последице су застрашујуће, а једини излаз је знање које се мора подарити и то младим људима. Свест да је шума уједно и заштита вода, али заштита и од воде јер апсорбује поплаве, ерозију. Из шуме нам стиже чак 25.000 производа, на планети се греје дрветом око две и по милијарде људи, код нас готово половина становништва. Зими нас шума греје лети даје хлад, храни нас, нуди грађевински материјал од ког правимо куће, бродове – каже професор др. Предраг Алексић, који је истовремено и директор за шумарство у ЈП „Србијашуме”, истичући да су и они са Врачара заправо потомци људи који су дошли из шуме.

Сваке године ово јавно предузеће произведе око седам до осам милиона садница што листопадног што зимзеленог дрвећа. Само ове јесени по плану ће радници „Србијашума” плански пошумити велике површине где ће посадити око два милиона садница. Слично ће бити и у пролећној сезони садње.

– Дневно се сада усред сезоне сади од 40 до 60 хиљада садница, годишње близу четири милиона. Има фирми које се укључују, функционера, и ми их све подржавамо. Садни материјал узгајамо у 20 расадника широм Србије – каже за „Политику” Борис Ивановић, руководилац Одељења за семенарство и расадничку производњу. Најсавременији семенски центар је у Шумском газдинству „Ужице”, код Пожеге. Ту је смештена софистицирана опрема којом се прикупљено семе обрађује, лагерује. Одатле излазе такозване контејнерске саднице – дрво чији је корен заштићен тресетом, са бусеном који штити биљку и омогућава лакшу адаптацију при садњи. Одавде излазе и лишћари и четинари. Сличан центар, али само за четинаре постоји и код Пирота.

Дрво није кукуруз па да је семе свуда доступно, да за годину и порасте и роди. Само скупљање, рецимо, семена шишарица је компликовано, кажу наши саговорници. Треба се често и попети на дрво. Стање није боље ни у целој Европи, па ни увоз није решење, а ни биолошки то није оправдано. Климатске промене узимају данак. Неке врсте дрвећа „рађају” и ређе, мање семе је често и штуро и болесно. Сад је време скупљања шишарица, али више нема ни ко то да учини, истичу ови стручњаци.

– Довољно је само погледати извештај метеоролога – протекли октобар је најтоплији од када се мери време. Мања је количина падавина, а посебан проблем је измењен распоред падавина. Суша захтева и промену у производњи садног материјала како би се добиле биљке које могу да издрже сушу. Зато узгојену биљку враћамо и садимо тамо где су „родитељска стабла”, јер те су се биљке већ прилагодиле локалним условима – каже професор Алексић.

Србија има око 29 одсто територије под шумама, до 34 одсто када се под шуме подведу и шикаре, трњаци. То је званични податак који би ускоро требало да буде ажуриран. Наши саговорници тврде да ће површина под шумама, када се крајем следеће године заврши нови премер који раде под надзором Управе за шуме Министарства за пољопривреду, бити сигурно за неколико процената већи. То је податак за Шумадију и остатак централне Србије. Стање у Војводини је другачије. Тамо је неко изгледа „изломио багрење”.

„Србијашуме” газдују над 2,25 милиона хектара и ту је садња и обнова шума обављена. На делу је и спонтана, природна обнова шума на територијама где је народа понестало, где су имања запарложена, полако зарасла... Проблем су приватне парцеле. Само да се промени намена земљишта од пољопривредног у шумско власници морају да поднесу захтев, плате таксе. Сваки контакт са администрацијом им је одбојан, а од трошкова, природно, беже. То је највећа бољка, па је ове године подељено око 200.000 бесплатних садница којима је пошумљено свега 70-80 хектара приватних власника.

И на крају, увек је кроз историју било исто, кад је било тешко народу било је тешко и шуми. Само у Шумадији око 1801. године било је више од 80 одсто површине под шумама, а онда је кренуло крчење. Већ 1903. године трећина тадашње Србије била је под шумама, а после Другог светског рата та површина је сведена на свега 20 одсто.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Пожари су велики непријатељ обнове шума. Напуштено земљиште које се више не обрађује постало би шумаа и природним путем да није пожара. Наравно знатно спорије него када се врши пошумњавање али постало би времено. Прво се појави грмље, а онда изникне и високо дрвеће . Али чим се догоди пожар све то буде уништено.
Козјера
Мени само није јасно зашто после свих ових речи о правилном избору саднице и сл. и даље људима деле саднице нпр. америчког црвеног храста или јавора у областима где јавор не расте, или зашто се на нас сваке Нове године апелује да купимо јелку с кореном у Београду, као да је Београд на Голији. Што не производе церове, па нек онда апелују да купимо за Божић цер с кореном као бадњак?
Jovan Jovanovic
SADI DRVO - Jovan Jovanović Zmaj Gde god nađeš zgodno mesto, Tu drvo posadi! A drvo je blagodarno Pa će da nagradi. Nagradiće izobiljem Hlada, roda svog, Nagradiće bilo tebe, Bilo brata tvog.
Боро
Највише србских шума је појео СМЕДЕРЕВАЦ! Тако је осмишљен да је гутач цепаница, прима узак промер горивог дрвета, жар траје кратко, и стално је гладан, тј треба га хранити дрветом од јутра до мрака. И још нешто, да би посађено дрвеће постало ШУМА, потребно је и пратеће ниско растиње. Заједно са стаблима, треба засадити и жбуње, које игра улогу васпитачица док дрво не порасте, па оно после својом крошњом чува те исте васпитаче.
Gde god nađeš dobro mesto
Radujem se svakom zasađenom drvetu u Srbiji i na svetu. Raduje me ovo što radi Kina sa svojim pustinjama. Raduje me zeleni pojas u Africi. Predivan pokret.
Jovan Djordjevic
Rece Kina ? Sadi drvo kod sebe a u Mozambiku su ojadili prasume , isto kao sto su predhodni kolonizatori englezi radili .
Србин пише ћирилицом
Па Кина са својим пустињама ради то што ради, али је купила малтене цео руски сибир! Корумпирани руски чиновници који већ не хоће новац у сумама,него килограмима, распродали су милионе хектара за сечу!Размере сече тајге су такве да се може упоредити са уништавањем кишних шума Амазоније! Препуно је текстова о томе на интернету,а и видеа на јутјубу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.