Век и по од рођења Слободана Јовановића

Слободан Јовановић (Нови Сад, Аустроугарска, 1869 – Лондон, Уједињено Краљевство, 1958) био је српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије, професор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Био је председник Српског културног клуба. Завршио је Прву мушку гимназију у Београдy 1886, студирао у Женеви, као државни стипендиста Краљевине Србије, а студије је наставио 1891. на Слободној школи политичких наука у Паризу.

За ванредног професора на Правном факултету Велике школе у Београду изабран је 1897, а редован професор био је од 1900. све до свога пензионисања 1940. Један је од оснивача „Српског књижевног гласника” 1901. За дописног члана Српске краљевске академије професор Јовановић изабран је 4. фебруара 1905, а 1908. постао је редован члан. Председник Српске краљевске академије био је од 1928. до 1930. Током Првог и Другог балканског рата и Првог светског рата био је шеф Пресбироа при Врховној команди Српске војске. Са војском се повлачио преко Албаније 1915. и нашао се на острву Крф. После Првог светског рата био је у тиму правних експерата при југословенској делегацији на мировној конференцији у Паризу 1919. године. Приступна беседа за Српску краљевску академију, „Уставобранитељи и њихова влада”, која је штампана 1912, представља почетак и средиште обимног научног дела професора Јовановића о историји Србије. Сабрана дела Слободана Јовановића први пут су објављена код Геце Кона 1932.

После војног пуча 27. марта 1941. године прихватио је дужност потпредседника владе у пучистичкој влади генерала Душана Симовића, а током Другог светског рата био је једно време председник Владе Краљевине Југославије у егзилу. Преминуо је у Лондону, 12. децембра 1958. као апатрид. Сахрањен је на православном делу гробља Кенсал грин у Лондону. Слободан Јовановић званично је рехабилитован 2007. године, а његови посмртни остаци су 2011. пренети у Србију.

Стручна сарадња: Српска академија наука и уметности

Уметничка реализација издања: мр Бобан Савић, академски сликар