Обилићев венац скупљи од „Београда на води”

Тржиште некретнина у Србији из године у годину бележи раст. Највише просечне цене стандардно достижу станови у најужем центру Београда, где је квадрат већ у просеку скупљи од 3.000 евра.

– Вероватно не чуди да су некретнине најскупље на Обилићевом венцу, где је просек по квадрату 3.101 евра. Следи Топличин венац са ценом од 3.027 евра, док је на локацији „Београд на води” просечна цена квадрата 2.958 евра – наводе на сајту за оглашавање некретнина „4зида” који даје приказ распона просечних цена квадрата за тражени део града. Обухваћене су локације у пет највећих градова у Србији: Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и Суботице, као и популарније некретнине у Зрењанину, Сомбору, Старој Пазови, Руми...

Занимљиво је, додају, да се у појединим крајевима значајно разликују просечне цене станова и кућа. Тако је, на пример, у београдском насељу Жарково просечна цена станова 1.131 евро по квадрату, а кућа 795 евра. За разлику од Жаркова, на Дедињу или Сењаку куће имају већу вредност него станови. На Дедињу је просечна цена квадрата куће 2.464 евра, а на Сењаку 2.216. С друге стране, просечна цена квадрата за станове на Дедињу је 1.965 евра, док је на Сењаку 1.740 евра. Како се наводи, разлог је вероватно то што се баш на овим локацијама налазе луксузне виле чија цена често износи и неколико стотина хиљада евра, што значајно подиже просек укупних трансакција.

У Новом Саду најскупљи квадрати су, такође, у центру – на Сајмишту и Адамовићевом насељу, где се изградио велик број нових зграда. Просечна цена квадрата на овим локацијама износила је мало више од 1.450 евра по квадрату. Високу цену (просечно око 1.380 евра по квадрату) држе и популарна новосадска насеља Лиман и Грбавица.

Стручњаци запажају да у мањим градови нема већих поскупљења некретнина, али да постоји тренд раста цена квадрата станова над ценом квадрата кућа. У Зрењанину, рецимо, у насељу Багљаш просечна цена квадрата за стан износи 597 евра, док су куће драстично јефтиније – 321 евро по квадрату.

Према подацима Републичног геодетског завода, у првој половини ове године вредност тржишта некретнина у Србији била је 1,8 милијарди евра, а око 47.000 непокретности добило је нове власнике. За исти период претходне године продато је 48.000 непокретности, али је укупна новчана вредност купопродајних уговора износила 1,6 милијарди евра. Ово је јасан показатељ да се ове године, у односу на претходну, продало мање некретнина, али је износ купопродајних уговора био већи. Највећи део новца с тржишта некретнина, више од 50 одсто обрне се у Београду. По промету, након Београда следи Нови Сад, затим Ниш, Суботица, па Крагујевац.

У главном граду цене некретнина последњих година непрестано расту, према проценама, око 10 одсто годишње. Према незваничним информацијама, прошле године продато је око 16.000 станова у Београду у вредности око деветсто милиона евра. Највећи број станова је староградња, а већина купаца је била из унутрашњости.

Тренд пада на Звездари

Иако постоји утисак да су некретнине све скупље, то није случај у свим деловима Београда.

На Лиону и Звездари, рецимо, некретнине су биле најскупље крајем 2016. године и почетком 2017. Квадрат је тада, у просеку, коштао 1.795 евра, док је у трећем кварталу ове године цена била 1.611 евра. Ипак, на великом броју локација некретнине су све скупље, посебно у оним крајевима где је значајнија понуда луксузнијих станова. Продавци некретнина кажу да, иако и скупи станови имају купце, најбрже се, ипак, продају некретнине мање квадратуре.