Субота, 31.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на писца кога памте и Русија и Америка

Изложба о Сергеју Довлатову отворена у ужичкој библиотеци
Фотографија Сергеја Довлатова на изложби (Фото: С. Јовичић)

Ужице – „Геније није пун мржње према маси, него према осредњости. Оскудност мишљења рађа легионе истомишљеника. Жеља да наређујеш у области која ти је непозната јесте тиранија”...

Ове и друге мисли бриљантног писца Сергеја Довлатова (1941–1990), видно истакнуте, дочекују посетиоце изложбе посвећене њему, отворене у холу ужичке Народне библиотеке. Ту су, уз цртице из биографије књижевника (за кога Бродски каже да је једини руски писац чија ће се дела читати свуда у свету), изложени и предмети попут давнашње писаће машине и урамљених фотографија, део његове преписке, фрагменти последњег романа „Филијала” који је слика уморне руске емиграције у Америци...

Тако је познати светски стваралац стигао пред Ужичане, заслугом Читалачког клуба Ужичке гимназије, Ужичке књижевне републике и овдашње Народне библиотеке, уз помоћ града Ужица. И то поводом 180 година рада Ужичке гимназије. Изложба је названа „Зона Довлатов”, премијерна је код нас. Осмислиле су је, надахнуте филмом „Довлатов” (награђеним прошле године у Берлину „Сребрним медведом”, главну улогу писца игра наш глумац Милан Марић), четири професорке Ужичке гимназије и једна из ОШ „Нада Матић”.

На отварању поставке приказан је и документарни филм о животу Сергеја Довлатова. О њему и његовом стваралаштву говорила је овом приликом преводилац Наталија Ненезић.

Занимљив је животни пут овог писца, кога многи називају модерним Чеховом. Па и сам Довлатов је говорио: „Могуће је осећати страхопоштовање пред Толстојевим умом, одушевљавати се Пушкиновом елеганцијом, уважавати морална истраживања Достојевског, хумор Гогоља, и тако даље. Али желимо да личимо само на Чехова.”

Са записа на изложби читамо да је овај књижевник рођен 1941. у Уфи (где му је породица била евакуисана из Лењинграда), од оца Јеврејина, позоришног редитеља, и мајке Јерменке, глумице. При крају рата вратили су се у Лењинград, где Сергеј у младости студира Филолошки факултет (и дружи се с писцима Бродским, Рејном и Најманом), са кога је као неуспешан студент избачен 1961. Потом се жени први пут, служи војску, па уписује студије журналистике и ради као новинар у листу бродоградилишта. Почиње да пише приче, објављује прве текстове у часопису „Ватра”. Разводи се од прве и венчава с другом супругом. Из та два брака имао је две кћери. Сели се 1972. у Талин и тамо ради као новинар у два листа. Ступа и у трећу везу, док му се и прва и друга жена са кћеркама селе у САД. Трећа жена му такође рађа кћерку, а он се потом враћа у Лењинград. Док ради као водич у Пушкиновом меморијалном комплексу, у часописима на Западу почињу да му објављују приче, због чега је избачен из Удружења новинара СССР. Неподобан и непризнат, 1977. из Лењинграда с мајком одлази у Беч, те године му у САД излази и прво дело „Невидљива књига”. У Америку из Беча досељава се 1979.

У Њујорку ради као новинар у једном листу и на радију, престижни „Њујоркер” 1980. објављује прву од десет његових прича колико ће их ту објавити до 1989. У највећем америчком граду осамдесетих година прошлог века објављује 12 књига („Компромис”, „Пушкинова брда”, „Марш усамљених” и друге), а добија и сина. Стиче читалачку публику и популарност, осваја награде. Сергеј изненада умире августа 1990. Сахрањен је на гробљу у Квинсу.

– Није му се испунила жеља да поново дође у руски град у коме је одрастао, али је и данас цењен и радо читан у Русији: од 100 препоручених књига за лектиру чак четири су дела Довлатова – рекла нам је директорка ужичке библиотеке Душица Мурић.

У ово доба Сергеја Довлатова сећају се и Русија и САД. У Русији су му објавили фото-монографију, на кући где је рођен у Уфи поставили спомен-плочу, а 2016. у Санкт Петербургу подигли споменик, њему у част покренули су фестивал „Дан Д” и једном парку дали његово име. Претходно, 2014. године, у Њујорку су улицу назвали по Сергеју Довлатову.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Грујица
Честитке професоркама гимназије и основне школе за подухват. За несебичност, за труд, за предузимљивост заслужују похвале. И било би лепо да су бар њихова имена побројана.Како је лепо сазнање да ЛУЧА сија и јужно од Кијева и Ресника, и да се вест о том сијању објављује, на радост народа Србије.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.